.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 799/2023
14.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Džakula, Jelene Ivanović, Branislava Bosiljkovića, Marine Milanović i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljan Grbović, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća „Novi Sad“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž1 113/2022 od 12.12.2022. godine, u sednici veća održanoj 14.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu 113/2022 od 12.12.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž1 113/2022 od 12.12.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 285/2020 od 20.09.2022. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime neisplaćenog dela zarade isplati iznos od 1.712,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.12.2021. godine do isplate i iznos od 598,08 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 22.12.2021. godine na iznos glavnog duga. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Saaka stranka snosi svoje preostale troškove postupka.
Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž1 113/2022 od 12.12.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužioca i preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P1 285/20 od 20.09.2022. godine, tako što je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka i obavezn tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 42.800,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbačena je žalba tužioca od 07.11.2022. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku. Tužilac je dostavio odgovor na reviziju, kojim je osporio revizijske navode tuženog i predložio da se revizija odbaci kao nedozvoljena.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj.
Razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, a nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse, kako to smatra revident. Revident ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u odmeravanju visine troškova na koje stranci pripada pravo na naknadu. Međutim, prema razlozima pobijane odluke, proizlazi da je o naknadi troškova parničnog postupka sud odlučio prema uspehu stranaka u parnici i prema potrebi troškova za vođenje postupka, prema pravilima sadržanim u odredbama Zakona o parničnom postupku, za čiju primenu nije potrebno novo tumačenje prava, niti je moguće usaglašavanje sudske prakse s obzirom da je ocena o uspehu stranke u parnici i o potrebi za određenim troškovima zavisna od konkretnih okolnosti.
U skladu sa navedenim, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 420. u vezi sa odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. U konkretnom slučaju ne radi se o drugostepenom rešenju kojim se pravnosnažno okončava postupak, niti o rešenju protiv kojeg je uvek dozvoljena revizija, shodno odredbama člana 420. st. 3, 4. i 5. ZPP, već se radi o rešenju o zahtevu za naknadu troškova parničnog postupka kao sporednom potraživanju.
Prema odredbi člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku, kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u Zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. istog člana, kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna potraživanja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev. U konkretnom slučaju revizijom se pobija odluka o troškovima postupka kao sporednom traženju, koja se prema odredbi člana 28. ZPP ne uzima u obzir prilikom ocene prava na izjavljivanje revizije. Iz tih razloga revizija nije dozvoljena.
Prema iznetom je primenom odredbe člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u drugom stavu izreke ovog rešenja.
Predsednik veća – sudija
Gordana Džakula,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
