Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tuženog se ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme, na radnom mestu ''... – ...'' u Službi ..., na osnovu ugovora o radu od 08.08.1986. godine. Pobijanim rešenjem tuženog .../... od 30.06.2020. godine, tužiocu je tuženi otkazao ugovor o radu, sa svim pripadajućim aneksima, pošto je, usled organizacionih promena na osnovu Odluke odbora direktora o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova od 30.06.2020. godine, radno mesto tužioca ukinuto. Pre prestanka radnog odnosa, tužiocu je isplaćena otpremnina od 695.030,95 dinara. Tuženi je doneo Pravilnik o izmeni i dopuni Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta GD/2020 - 0080-1 od 08.06.2020. godine, kojim je ukinuto radno mesto „... – ...“ i „...“.U spornom periodu tuženi je imao ukupno 623 zaposlenih radnika, a otkaz je, zbog donošenja novog Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, dobilo 14 radnika.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo odbijanjem tužbenog zahteva tužioca.

Tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, na osnovu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...13/17), kojom je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Identičnu odredbu sadrži i Kolektivni ugovor tuženog od 08.12.2017. godine u članu 121. stav 5.

Usvajanjem novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 08.06.2020. godine, ukinuti su poslovi tužiočevog radnog mesta iz prethodno važećeg Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 20.01.2020. godine i to ''... – ...'', pa je pobijanim rešenjem, tužiocu radni odnos kod tuženog prestao u zakonito sprovedenom postupku.

Navodima revizije tužioca o tome da kod tuženog nije prestala potreba za radom na radnom mestu „... – ...“, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Sud ne ceni celishodnost izmene Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u smislu opravdanosti razloga zbog kojih je ukinuto radno mesto na koje je tužilac bio raspoređen, pošto su to razlozi koji se tiču organizacije rada kod tuženog. Na osnovu Odluke odbora direktora br. ... od 30.06.2020. godine, o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova, tuženi je izvršio izmene Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, tako što su počev od 08.06.2020. godine ukinuti poslovi tužiočevog radnog mesta iz prethodno važećeg Pravilnika, što znači da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca doneto kao posledica tehnoloških i organizacionih promena kod tuženog, pa je to rešenje zakonito, na osnovu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Revident zbog toga neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić