Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miladin Živanović, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za usluge, špediciju i trgovinu „Milšped“ DOO iz Beograda, čiji je punomoćnik Vladan Simeunović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2208/20 od 11.09.2020. godine, u sednici održanoj 15.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2208/20 od 11.09.2020. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2208/20 od 11.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 2009/20 od 24.02.2020. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime neisplaćenih dnevnica za službeno putovanje u inostranstvu isplati ukupan iznos od 65,70 evra sa kamatom po kamatnoj stopi koju određuje Centralna evropska banka, počev od 01.11.2011. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu po osnovu neisplaćenih dnevnica za služebeno putovanje u inostranstvu od dosuđenog do traženog iznosa i to iznos od 11.804,59 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 25.395,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tražena naknada troškova parničnog postupka preko dosuđenog do traženog iznosa, i to iznos od 138.105,00 dinara. Stavom petim izreke, delimično je usvojen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka i obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 261.666,00 dinara. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka od dosuđenog do traženog iznosa i to iznos od 44.084,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2208/20 od 11.09.2020. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 2009/12 od 24.02.2020. godine u stavu drugom, četvrtom i petom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz razloga predviđenih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom delimično je usvojen, a delimično odbijen zahtev tužioca za naknadu neisplaćenih dnevnica za službeno putovanje u inostranstvu, a tužbeni zahtev je delimično odbijen primenom pravila o teretu dokazivanja. Odlučujući u smislu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa ili pravno pitanje u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka. Takođe, nije potrebno novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanje sudske prakse niti su u reviziji o tome pruženi odgovarajući dokazi zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko–pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog odnosa u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku, kada je revizija uvek dozvoljena, jer predmet tražene pravne zaštite po tužbi podnetoj 01.06.2012. godine, nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već novčano potraživanje iz radnog odnosa, pa kako vrednost predmeta spora pobijanog dela (11.804,59 evra) ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić