.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 808/2019
13.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Boravac, Zvezdane Lutovac, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., koje zastupa punomoćnik Jelena Rajačić, advokat iz ..., protiv tuženih: „ĐĐ“ a.d. iz ..., koju zastupa punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i AD„EE“ iz ..., koju zastupa punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2674/18 od 29.10.2018. godine, u sednici veća održanoj 13.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2674/18 od 29.10.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenim.
ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženih, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2674/18 od 29.10.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šidu P1 10/17 od 16.04.2018. godine odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda, delimično usvojen zahtev tužilaca i obavezani tuženi da tužiocima solidarno za period od 12.04.2014. do 31.08.2015. godine po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplate iznose bliže navedene u izreci prvostepene presude sa zateznom kamatom od 23.01.2018. godine pa do isplate i zateznu kamatu obračunatu do 22.01.2018. godine u iznosima bliže navedenim u izreci prvostepene presude. Odbijeni su tužbeni zahtevi tužilaca kojim su tražili da se tuženi solidarno obavežu na isplatu po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 12.04.2014. godine do 31.08.2015. godine preko dosuđenih pa do traženih iznosa naknade sa zateznom kamatom od 23.01.2018. godine i preko dosuđenih do traženih iznosa zatezne kamate obračunate do 22.01.2018. godine. Obavezan je drugotuženi da tužiocima za period od 01.09.2015. do 31.12.2016. godine isplati po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznose bliže navedene u izreci prvostepene presude sa zateznom kamatom od 23.01.2018. godine pa do isplate i zateznu kamatu obračunatu do 22.01.2018. godine u iznosima bliže navedenim u izreci prvostepene presude. Odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tuženi solidarno obavežu na isplatu po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.09.2015. godine do 31.12.2016. godine preko dosuđenih a do traženih iznosa naknade sa zateznom kamatom od 23.01.2018. godine kao i preko dosuđenih do traženih iznosa zatezne kamate obračunate do 22.01.2018. godine. Obavezani su tuženi da tužiocima solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 290.716,69 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 2674/18 od 29.10.2018. godine odbio žalbe tuženih i potvrdio presudu Osnovnog suda u Šidu P1 10/17 od 16.04.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili blagovremene revizije, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Revizije su izjavili s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih revizija na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o revizijama tuženih kao izuzetno dozvoljenim, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava, jer je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za izuzetno dozvoljenom revizijom tuženih u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu 11.05.2017. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora (u odnosu na prvotužioca od 159.093,20 dinara, drugotužioca 172.738,50 dinara, trećetužioca 157.972,50 dinara, četvrtotužioca 170.777,20 dinara i petotužioca od 149.629,55 dinara) ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizije tuženih nisu dozvoljene.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
