U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag S. Stojković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Sektor za materijalne resurse, Uprava za opštu logistiku, Direkcija za usluge standarda VU ''Dedinje'', koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1819/20 od 18.11.2020. godine, u sednici održanoj 12.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1819/20 od 18.11.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2224/2018 od 15.01.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime naknade materijalne štete zbog neisplaćene jednokratne novčane pomoći za 2013. godinu isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedene u izreci. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 126.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do konačne isplate,  u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. 

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1819/20 od 18.11.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2224/18 od 15.01.2020. godine u stavu prvom izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj radi naknade materijalne štete, zbog neisplaćene jednokratne novčane pomoći za 2013. godinu isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedene u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i odbijen kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova postupka u iznosu od 126.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada nastupe uslovi za izvršenje, pa do konačne isplate. Obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408, u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka koje, saglasno članu 407. stav 1. ZPP, mogu biti revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je rešenjem Vojne ustanove „Dedinje“ br. .../... od 06.03.2006. godine u svojstvu civilnog lica na službi u VSCG, Vojna ustanova „Dedinje“, raspoređena po potrebi službe sa danom 01.02.2006. godine, na radno mesto radnik ... – Proizvodnja i usluge u Odseku za ... u statusu vojnog nameštenika. Odlukom o iznosu i kriterijumima za isplatu jednokratne pomoći profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije br. ...-... od 24.01.2013. godine, utvrđeno je da pravo na jednokratnu novčanu pomoć ima profesionalni pripadnik Vojske Srbije koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme, odnosno na određeno vreme na dan 15.01.2013. godine i koji je ostvario pravo na platu (sa dodacima) za decembar 2012. godine, a iz potvrde o ostvarenim primanjima Vojne ustanove „Dedinje“ br. ...-... od 16.07.2015. godine, utvrđeno je da je tužilja u periodu od 01.01.2013. godine do 31.12.2013. godine ostvarila mesečni prosek neto primanja od 26.463,03 dinara.

Prema ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je ocenio da po članu 8. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije tužilja ima status profesionalnog pripadnika Vojske Srbije, pa da ispunjava uslov propisan navedenom Odlukom ministra odbrane br. ...-... od 24.01.2013. godine, koji se odnosi na status, kao i uslov kojim se određuje iznos zarade jer je u periodu od 01.01.2013. do 31.12.2013. godine tužilja ostvarila mesečni prosek neto primanja od 26.463,03 dinara. Prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužilje osnovan, jer joj nije isplaćena jednokratna novčana pomoć iako je ispunjavala uslove propisane odlukom o isplati ove pomoći od 24.01.2013. godine, koji iznos je utvrđen iz nalaza sudskog veštaka.

Drugostepeni sud je ocenio da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je presudu preinačio, a tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete zbog neisplaćene jednokratne novčane pomoći za 2013. godinu odbio. Po oceni drugostepenog suda, tužilji ne pripada jednokratna novčana pomoć za 2013. godinu, jer se Odluka ministra odbrane o iznosu i kriterijumima za isplatu jednokratne novčane pomoći profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije od januara 2013. godine, odnosi na profesionalna vojna lica, vojne službenike i vojne nameštenike čiji je status regulisan Zakonom o Vojsci Srbije i koji u skladu sa tim zakonom ostvaruju platu, naknade i druga primanja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je odluka drugostepenog suda zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbama člana 194. Zakona o Vojsci Srbije (''Službeni glasnik RS'' br. 116/2007, 94/2019), pored ostalog, propisano je da civilna lica na službi u Vojsci Srbije, danom stupanja na snagu ovog zakona postaju vojni službenici ili vojni nameštenici (stav 1) i da će ministar odbrane u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti propis kojim će urediti postupak prevođenja iz stava 1. ovog člana (stav 4.).

Odredbama člana 195. istog zakona propisano je da će uslove, način i postupak transformacije vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti i prava i obaveze civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenih u tim ustanovama do završetka transformacije urediti Vlada (stav 1.), a da do stupanja na snagu propisa iz stava 1. ovog člana civilna lica u službi u Vojsci Srbije zaposlena u ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti, zadržavaju prava i obaveze iz radnog odnosa prema Zakonu o Vojsci Jugoslavije (stav 2.).

Vlada je, na osnovu člana 195. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, donela Uredbu o transformaciji vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti i o pravima i obavezama civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenih u tim ustanovama („Službeni glasnik RS“, br. 58/07... 10/13).

Prema odredbi člana 9a Uredbe o transformaciji vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti i o pravima i obavezama civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenih u tim ustanovama („Službeni glasnik RS“ br. 58/08, 94/09), civilna lica zaposlena u vojnim ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti do završetka transformacije tih ustanova, ostvaruju prava i obaveze iz radnog odnosa u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije, a prava na isplatu plate, naknade i drugih primanja kao i stambeno obezbeđenje ostvaruju u skladu sa propisima kojima se uređuje poslovanje tih ustanova.

U utuženom periodu još uvek nije bila završena transformacija VU „Dedinje“, pa se na plate, naknade i druga primanja zaposlenih u toj ustanovi primenjivao Pravilnik o raspodeli dobiti i zarada civilnih lica u VU „Dedinje“ od 10.04.2006. godine, kojim nije bilo propisano pravo zaposlenih na isplatu jednokratne novčane pomoći. Tužilja je bila raspoređena u svojstvu civilnog lica u vojno-dohodovnoj ustanovi koja posluje po principu sticanja i raspodele dobiti i stupanjem na snagu Zakona o Vojsci Srbije, shodno članu 194. stav 1. tog zakona, nije stekla status vojnog službenika ili nameštenika. Suprotno navodima revizije, pravilno je u pobijanoj odluci zaključeno da se zaposleni u vojnoj ustanovi koja obavlja proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti te ustanove, ne nalazi u istoj činjenično-pravnoj situaciji kao profesionalni pripadnici Vojske Srbije čiji je status regulisan Zakonom o Vojsci Srbije, te da stoga tužilji ne pripada pravo na isplatu jednokratne novčane pomoći za 2013. godinu isplaćenu profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije prema navedenoj Odluci ministra odbrane.

Ostalim navodima revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane presude, pa je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka, jer tužilja nije uspela u postupku po ovom vanrednom pravnom leku, pa je primenom odredbe člana 165. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić