Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja u smislu člana 399. u vezi člana 412. stav 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

Prema činjeničnom stanju na kojem je zasnovano pobijano drugostepeno rešenje, u pravnosnažno okončanoj parnici u predmetu prvostepenog suda P1 2575/10, čije ponavljanje tuženi traži, tužilja je postavila zahtev za isplatu zarade po osnovu rada za period 25.03.2002. godine do 16.01.2003. godine i za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ta parnica je bila u prekidu do pravnosnažnog okončanja parnice u predmetu istog prvostepenog suda P1 139/07, koju je tužilja odvojeno vodila radi utvrđenja postojanja radnog odnosa kod tuženog na neodređeno vreme počev od 25.03.2002. godine. Presudom Opštinskog suda u Alibunaru P1 139/07 od 02.11.2007. godine, potvrđenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3157/12 od 05.11.2012. godine, utvrđeno je da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog sa danom 25.03.2002. godine. Po pravnosnažnosti te parnice prekinuti parnični postupak za isplatu zarade i doprinosa za socijalno osiguranje je nastavljen. Okončan je prvostepenom presudom Opštinskog suda u Alibunaru P1 208/09 od 04.09.2009. godine, kojom je tužilji za period od 01.11.2002. do 16.01.2003. godine (kada joj je prestao rad kod tuženog), dosuđena zarada od 15.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja do isplate. O preostalom delu tužbenog zahteva za uplatu doprinosa i poreza za obavezno socijalno osiguranje odlučeno je posebnom presudom. Presudom Osnovnog suda u Pančevu, Sudska jedinica u Alibunaru, P1 2575/10 od 23.03.2011. godine, tuženi je obavezan da za ukupan period rada tužilje od 25.03.2002. godine do 16.01.2003. godine uplati doprinose obaveznog socijalnog osiguranja. Ta presuda potvrđena je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3157/12 od 05.11.2012. godine.

U postupku po reviziji tuženog rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 421/2013 od 17.04.2013. godine, ukinute su presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3157/12 od 05.11.2012. godine i Opštinskog suda u Alibunaru P1 139/07 od 02.11.2007. godine, a tužba po zahtevu tužilje za utvrđenje da je zasnovala rad na neodređeno vreme kod tuženog je odbačena kao neblagovremena.

U postupku po zahtevu tuženog za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka, prvostepeni sud je ocenio da su u revizijskom postupku ukinute pravnosnažne presude sudova u predmetu P1 139/07 kojima je rešeno prethodno pravno pitanje u parnici za isplatu zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, te da je u smislu člana 426. tačka 9. važećeg Zakona o parničnom postupku, ispunjen uslov da se dozvoli traženo ponavljanje postupka.

Drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je dozvolio ponavljanje postupka. Pri tome je na konkretan slučaj pravilno primenio odredbe ranijeg Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), na osnovu člana 506. stav 1. važećeg ZPP. Prema razlozima pobijanog rešenja, drugostepeni sud je imao u vidu činjenice da je u revizijskom postupku ukinuta ranija pravnosnažna presuda, doneta u posebnoj parnici, kojom je utvrđeno postojanje radnog odnosa tužilje kod tuženog na neodređeno vreme (za period za koji je tužilja u ovoj parnici čije se ponavljanje traži ishodovala uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) i da je tužba u toj parnici odbačena kao neblagovremena, ali je zaključio da te činjenice nisu dovoljan osnov da se dozvoli ponavljanje postupka. Po oceni drugostepenog suda podneti predlog za ponavljanje postupka tuženi ne zasniva na dokazu na osnovu kojeg bi za njega u postupku koji je vođen mogla biti doneta povoljnija odluka, u smislu člana 422. tačka 9. ZPP.

Takvo zaključivanje potkrepljeno je navodima da je u parnici čije ponavljanje tuženi traži prvostepeni sud utvrdio da je tužilja radila kod tuženog na osnovu usmenog dogovora u periodu od 25.03.2002. do 16.01.2003. godine, puno radno vreme, šest radnih dana u nedelji, da joj nije isplaćena zarada za novembar i decembar 2002. godine i polovina zarade za januar 2003. godine, kao i da tuženi nije osporavao da je tužilja obavljala faktički rad kod njega. Zato je pobijanim rešenjem preinačio prvostepeno rešenje, usvajanjem tužiljine žalbe i odbio kao neosnovan predlog za ponavljanje postupka.

Osnovano se revizijom tuženog pobija drugostepeno rešenje zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP. Razlozi donete odluke suda su nejasni, nepotpuni i protivrečni među sobom i u odnosu na stanje u spisima.

Ponavljanje postupka tuženi je tražio pozivanjem na odredbu člana 426. tačka 9. sada važećeg ZPP. Pri tome je ukazao na činjenice da je u revizijskom postupku ukinuta pravnosnažna presuda kojom je rešeno prethodno pitanje, na kojem je zasnovana pravnosnažna presuda u ovoj parnici, čije ponavljanje sada traži. Pravnosnažna presuda kojom je utvrđeno postojanje radnog odnosa tužilje kod tuženog na neodređeno vreme, počev od 25.03.2002. godine do 16.01.2003. godine, poslužila je kao pravni osnov za obavezivanje tuženog da plati za tužilju odgovarajaće doprinose obaveznog socijalnog osiguranja za period trajanja radnog odnosa. Tom pravnosnažnom presudom o postojanju radnog odnosa tužilje kod tuženog rešeno je prethodno pravno pitanje (član 12.ZPP), na kojem je zasnovana pravnosnažna odluka u ovoj parnici po zahtevu za uplatu pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ukidanjem pravnosnažne prvostepene i drugostepene presude i odbacivanjem tužbe sa zahtevom za utvrđenje postojanja radnog odnosa otpao je taj pravni osnov na kojem je zasnovana presuda u ovoj parnici, čime je nastao osnov za njeno ponavljanje. Međutim, ukidanje presude o utvrđenju radnog odnosa tužilje kod tuženog ne znači nepostojanje pravnog osnova za obavezivanje tuženog kao poslodavca da isplati zaradu kao naknadu za faktički rad odnosno rad izvršen po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova i uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje, ako za to postoji pravni osnov u skladu sa odredbama važećeg Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, broj 52/96...80/02).

Takve okolnosti predstavljaju razloge za ponavljanje postupka predviđene u članu 422. tačka 7. ranijeg ZPP, koji se primenjuje u konkretnom slučaju. Taj razlog postoji ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili odluci nekog drugog organa, a ta odluka bude pravnosnažno preinačena, ukinuta odnosno poništena. Razlozi na kojima je tuženi zasnovao predlog za ponavljanje postupka iz člana 426. tačka 9. sada važećeg ZPP (koji se ne može primeniti) mogu se upodobiti ovom zakonskom osnovu za ponavljanje postupka. Drugostepeni sud u postupku po žalbi nije razmatrao pravilnost odlučivanja drugostepenog suda u pogledu postojanja ovog zakonskog osnova za ponavljanje postupka. Primena razloga iz člana 422. tačka 7. ranijeg ZPP ne zavisi od toga da li bi za tuženog kao predlagača u novom postupku mogla biti doneta povoljnija odluka. Sama formulacija odredbe ukazuje da je ukidanje odnosno preinačenje ili poništenje pravnosnažne sudske odluke na kojoj je neka druga odluka zasnovana, svakako povoljno za predlagača ponavljanja postupka. Kada se radi o rešavanju prethodnog pitanja ukidanje, preinačenje odnosno poništenje sudske odluke kojom je pravnosnažno bilo rešeno prethodno pitanje za odlučivanje u nekoj parnici otvara put da o tom prethodnom pitanju odluči sud u tekućoj odnosno ponovljenoj parnici. Konkretno, postojanje radnog odnosa stvara obavezu poslodavca da za zaposlenog plati odgovarajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Međutim, istu obavezu poslodavac ima i prema licima koja se u skladu sa zakonom smatraju zaposlenim i osiguranim licima a koja obavljaju privremene i povremene poslove, ako nisu osigurana po drugom osnovu, ili koja u skladu sa zakonom obavljaju poslove preko omladinske zadruge (koje se u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju smatraju poslodavcem).

Prema tome, drugostepeni sud je prilikom ocene pravilnosti prvostepenog rešenja u vezi sa ocenom osnovanosti predloga za ponavljanje postupka, morao imati u vidu sadržinu predloga i zakonski osnov i uslove za ponavljanje postupka propisane odredbama člana 422. ZPP, kao i sadržinu i pravno dejstvo pravnosnažne presude donete u parnici čije se ponavljanje traži, te činjeničnog stanja na kojem je ona zasnovana.

Kada je ukidanjem presude kojom je rešeno pravno pitanje otpao osnov na kojem je zasnovana druga presuda, ispunjen je uslov za ponavljanje postupka, ali je istovremeno otvoren put i mogućnost da se u parnici meritorno odluči o tužbenom zahtevu na osnovu rešavanja prethodnog pravnog pitanja od značaja za traženu sudsku zaštitu.

Iz navedenih razloga, pobijano rešenje je moralo biti ukinuto i predmet vraćen na ponovno suđenje u drugostepenom postupku, u skladu sa primedbama iz ovog rešenja. Primenom člana 406. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. ZPP, odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.