U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca D.P. iz B., čiji je punomoćnik N.N., advokat iz B., protiv tuženog GSP B. iz B., radi poništaja aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2013/14 od 06.11.2014. godine, u sednici održanoj 27.10.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2013/14 od 06.11.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2774/12 od 01.04.2014. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonit Aneks 1 br. 2/1006 od 26.04.2012. godine, rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu br. 17/190 od 17.05.2012. godine, da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, kao i da mu naknadi troškove postupka.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 2013/14 od 06.11.2014. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu. Istom presudom je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po ugovoru o radu zaključenim sa tuženim 22.06.2006. godine obavljao poslove kontrolora u Službi za kontrolu voznih isprava. Odlukom Upravnog odbora tuženog od 27.01.2012. godine pokrenut je postupak utvrđivanja viška zaposlenih, a na sednici održanoj 18.04.2012. godine Upravni odbor tuženog doneo je Program rešavanja viška zaposlenih u Službi za kontrolu voznih isprava. Gradska uprava Grada Beograda, Sekretarijat za saobraćaj - Direkcija za javni prevoz i Konzorcijum u čijem sastavu je A.S.T., zaključili su ugovor za uspostavljanje i obezbeđenje funkcionisanja sistema za naplatu karata i upravljanja vozilima u javnom prevozu u Beogradu 20.09.2010. godine, kojim su poslovi naplate karata i kontrole putnika izuzeti iz nadležnosti tuženog, nakon čega je Pravilnikom o izmenama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova u GSP Beograd brisana Služba za kontrolu voznih isprava i svi poslovi u toj službi, zbog čega je prestala u potpunosti potreba za njihovim obavljanjem. Programom su utvrđene mere za rešavanje viška zaposlenih i to: premeštaj na druge poslove u preduzeću i na rad kod drugog poslodavca A.S.T.. Premeštaj na druge poslove u preduzeću odnosi se na četiri kategorije zaposlenih: na zaposlene koji imaju više od 20 godina radnog staža u preduzeću, zaposleni koji imaju utvrđenu invalidnost, opasnost od nastanka invalidnosti i zdravstvene smetnje bez obzira na radni staž, zaposlene sa visokom stručnom spremom, s obzirom da ova kategorija zaposlenih nije obuhvaćena sporazumom zaključenim sa A.S.T. i zaposleni koji imaju „D kategoriju“ i sposobni su za obavljanje poslova vozača autobusa i trolejbusa. Za ostale zaposlene poslodavac je obezbedio meru rad kod drugog poslodavca na osnovu Sporazuma od 14.03.2012. godine zaključenog sa A.S.T.. Predlog programa rešavanja viška zaposlenih prethodno je dostavljen reprezentativnim sindikatima kod tuženog poslodavca i Nacionalne službe za zapošljavanje koje su na taj predlog dostavile svoje mišljenje. U skladu sa merama za zapošljavanje viška zaposlenih utvrđenim naznačenim Programom, tuženi je 26.04.2012. godine tužiocu dostavio ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu na drugim poslovima kod drugog poslodavca, a istog dana su zaključili Aneks 1. ugovora o radu od 22.06.2006. godine za premeštaj na posao kod drugog poslodavca. Nakon zaključenja aneksa tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu od 17.05.2012. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu sa Aneksom broj 1, zbog premeštaja na drugi posao kod drugog poslodavca i određeno je da mu radni odnos prestaje sa 20.05.2012. godine. Dana 21.05.2012. godine tužilac je stupio na rad kod A.S.T..

Po shvatanju ovog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev u celosti, dajući u svojim odlukama dovoljne i jasne razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i revizijski sud.

Naime, rad kod drugog poslodavca prema pravilima iz člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu predstavlja jednu od mera za zapošljavanje viška zaposlenih koje poslodavac utvrđuje Programom rešavanja viška zaposlenih, kada je pod uslovima iz člana 153. istog zakona dužan da donese takav Program, a prema pravilima iz člana 171. stav 1. tačka 4. zakona predstavlja razloge iz kog poslodavac zaposlenom može da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada.

U konkretnom slučaju, Programom rešavanja viška zaposlenih u Službi za kontrolu voznih isprava kod tuženog utvrđeno je da višak zaposlenih predstavlja svih 114 zaposlenih u toj Službi, jer su svi poslovi u službi za kontrolu voznih isprava prestali da postoje, a u sprovođenju mera za rešavanje viška zaposlenih utvrđenih Programom rešavanja viška zaposlenih u Službi za kontrolu voznih isprava kod tuženog, poslodavac je tužiocu ponudio zaključenje Aneksa ugovora o radu i to rad kod drugog poslodavca, u ponudi za zaključenje tog Aneksa zaposlenom u pisanom obliku dostavio razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni i predočio mu pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Odbijanje zaključenja aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, prema pravilima iz člana 179. tačka 7. razlog je iz kog se zaposlenom može otkazati ugovor o radu, pa je poslodavac zakonito sproveo proceduru izmene ugovorenih uslova rada kada je u ponudi za zaključenje Aneksa ugovora o radu zaposlenom predočio posledice iz člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu koje mogu nastati odbijanjem ponude. U datoj situaciji postojali su opravdani razlozi za izmenu ugovorenih uslova rada. Okolnost da se u zaglavlju Aneksa ugovora o radu tuženi pozvao na član 171. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, a ne na pravilo iz člana 171. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, ne predstavlja razlog koji zaključenje Aneksa čini nezakonitim.

Po shvatanju ovog suda, tuženi je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu i to rad kod drugog poslodavca, pa je zakonito i osporeno rešenje kojim je tužiocu iz ovog razloga otkazan ugovor o radu, pri čemu je bez značaja okolnost da se u zaglavlju osporenog rešenja tuženi pozvao na pravilo iz člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.