Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod poslodavca Naftna industrija Srbije na neodređeno vreme počev od 01.03.2004. godine, da je sa tuženom zaključio ugovor o radu .. od 14.04.2009. godine na određeno vreme, kojim je zasnovao radni odnos kao direktor na period od 5 godina, a kojim ugovorom je predviđeno da je dužan da stupi na rad 06.04.2009. godine, kao i da mu za to vreme miruju prava i obaveze u „NIS Petrol“ Beograd. Spornim rešenjem tužene od 06.07.2012. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu od 14.04.2009. godine i aneks ugovora o radu od 24.02.2012. godine, a radni odnos mu prestaje 20.07.2012. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je sporno rešenje doneto na osnovu rešenja Skupštine Grada Novog Sada od 29.06.2012. godine o razrešenju direktora Agencije za energetiku Grada Novog Sada, a rešenje se poziva na odredbe člana 175. tačka 7. Zakona o radu, člana 30. stav 1. Zakona o javnim agencijama i člana 14. Odluke o osnivanju Agencije za energetiku Grada Novog Sada.

Utvrđeno je da je presudom Upravnog suda, Odeljenje u Novom Sadu U 1001/2012 od 25.01.2013. godine uvažena tužba ovde tužioca i poništeno rešenje Skupštine Grada Novog Sada o razrešenju direktora Agencije za energetiku Grada Novog Sada od 29.06.2012. godine i predmet vraćen tuženom organu na ponovno odlučivanje. U postupku ponovnog odlučivanja Skupština Grada Novog Sada je na sednici održanoj 08.07. i 09.07.2013. godine donela rešenje na osnovu kojeg se tužilac razrešava dužnosti direktora Agencije za energetiku Grada Novog Sada pre isteka mandata. Navedeno rešenje je pravnosnažno.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Naime, odredbom člana 7. stav 2. Zakona o javnim agencijama („Službeni glasnik RS“ br. 18/05) propisano je da na prava, obaveze, odgovornosti i zarade direktora i zaposlenih u javnoj agenciji primenjuju se opšti propisi o radu ako aktom ili posebnim zakonom nije šta drugo određeno, odredbom člana 30. stav 1. istog zakona propisano je da članu upravnog odbora i direktoru prestaje dužnost pre isteka vremena na koje je imenovan podnošenjem ostavke ili razrešenjem, a odredbom člana 31. istog zakona propisano je da se direktor razrešava ako više ne ispunjava uslove za imenovanje, ako ne ispunjava obaveze predviđene ovim ili posebnim zakonom ili aktom o osnivanju javne agencije ili ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim dužnosti direktora (stav 1), da se direktor razrešava i ako nesavesnim ili nepravilnim radom prouzrokuje veću štetu javnoj agenciji ili tako zanemaruje ili nesavesno izvršava svoje obaveze da su nastale ili mogu nastati veće smetnje u radu javne agencije (stav 2), da o tome da li postoje razlozi za razrešenje direktora odlučuje osnivač (stav 3).

Odredbom člana 48. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, ... 54/09), propisano je da direktor može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme (stav 1), da se radni odnos zasniva se ugovorom o radu (stav 2), da radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razrešenja (stav 3).

U konkretnom slučaju utvrđeno je da je tužilac na osnovu ugovora o radu od 14.04.2009. godine, zasnovao radni odnos kod tužene na određeno vreme kao direktor na period od 5 godina, da je rešenjem tužene od 06.07.2012. godine tužiocu otkazan ugovor o radu od 14.04.2009. godine i aneks ugovora o radu od 24.02.2012. godine (u skladu sa odredbom člana 175. tačka 7. Zakona o radu, člana 30. stav 1. Zakona o javnim agencijama i člana 14. Odluke o osnivanju Agencije za energetiku Grada Novog Sada), a na osnovu rešenja Skupštine Grada Novog Sada o razrešenju direktora Agencije za energetiku Grada Novog Sada od 29.06.2012. godine, kao i da nisu osporeni razlozi za razrešenje iz rešenja o razrešenju tužioca sa mesta direktora. Odredba člana 48. Zakona o radu reguliše radnopravni položaj direktora. Navedena odredba o ugovoru o pravima i obavezama direktora, kao i druge odredbe Zakona o radu važe i primenjuju se u sadejstvu i uz primat posebnih propisa kojima je regulisan način izbora i mandat direktora tužene Agencije za energetiku Grada Novog Sada. Donošenjem rešenja Skupštine Grada Novog Sada o razrešenju dužnosti direktora tužiocu je prestao radni odnos po sili zakona, pa imajući u vidu navedeno kao i činjenicu da je i u samom ugovoru o radu od 14.04.2009. godine predviđeno da direktoru može prestati radni odnos i pre isteka mandata iz razloga utvrđenih zakonom i iz razloga utvrđenih u ugovoru, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan zaključak drugostepenog suda da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito.

Suprotno navodima revizije, činjenica da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu doneto na osnovu odluke Skupštine grada Novog Sada od 29.06.2012. godine, koja je poništena u upravnom postupku ne utiče na zakonitost osporenog rešenja, budući da je u postupku ponovnog odlučivanja Skupština Grada Novog Sada na sednici održanoj 08.07. i 09.07.2013. godine ponovo donela rešenje na osnovu kojeg se tužilac razrešava dužnosti direktora Agencije za energetiku Grada Novog Sada pre isteka mandata (koje rešenje je doneto imajući u vidu izveštaj Komisije koja je za period od 27.03.2009. godine do 29.06.2012. godine kada je tužilac obavljao dužnost direktora tužene konstatovala propuste u radu direktora Agencije koji predstavljaju razloge za razrešenje tužioca dužnosti direktora tužene pre isteka mandata), a koje rešenje je pravnosnažno, dok razlozi za razrešenje navedeni u odluci, kako je utvrđeno u toku postupka, nisu osporeni. Stoga je pravilna odluka nižestepenih sudova kojima je odbijen tužbeni zahtev tužioca.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić