U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Miroslav Danojlić, advokat iz ... i Vladan Cvetić, advokat iz ..., protiv tuženog „Philip Morris Services“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Mladen Avramović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2208/18 od 17.09.2019. godine, u sednici održanoj 23.11.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2208/18 od 17.09.2019. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 2234/12 od 05.12.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 02.12.2011. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 209.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2208/18 od 17.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je dao odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova.
-
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 01.04.2008. godine, na radnom mestu predstavnik prodaje i isporuke u Sektoru usluga u prodaji i distribuciji u čijem opisu posla je bilo obilaženje objekata kupaca tuženog sa ciljem da se obezbedi maksimalna vidljivost određene vrste cigareta i vidljivost POSM, odnosno postavljanje reklamnog sadržaja u maloprodajnim objektima za određenu vrstu cigareta. Spornim rešenjem broj .. od 02.12.2011. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1., člana 180. i 192. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, jer je protivno instrukcijama poslodavca u vremenskom periodu u kom je to bio u obavezi da uradi (u periodu trajanja prodajnog ciklusa) nije obišao dve maloprodajne radnje kupca Futura Plus i na njima izvršio postavku privremenog materijala za objavljivanje informacija o svojstvima i kvalitetu proizvoda (POSM), čime je učinio povredu radne obaveze iz člana 39. stav 1. tačka 1. i 3. Pravilnika o radu tuženog. Tužilac je u okviru 07 prodajnog ciklusa (27.06.2011. – 21.08.2011. godine) obišao sporne maloprodajne objekte Futura Plus dana 11.07.2011. godine, ali u istima nije postavio potrebne vizuale, odnosno reklame za dve nove vrste proizvoda tuženog cigarete Marlboro touch i Marlboro finet touch. Tokom trajanja 08 prodajnog ciklusa (22.08.2011. – 02.10.2011. godine) u periodu avgusta 2011. godine tužilac je imao prioritetnu obavezu zaključivanja marketinških ugovora za tuženog, ali i obavezu obilazaka maloprodajnih objekata i postavljanje potrebnog reklamnog sadržaja za navedene dve nove vrste cigareta u toku trajanja ovog 08 prodajnog ciklusa, s tim što tužilac nijednom nije obišao sporne maloprodajne objekte, nije ni izvršio zamenu starog i postavljanje vizuala koji je bio predviđen za 07 i 08 prodajni ciklus, čime je izvršio povrede radne obaveze zbog koje mu je i otkazan ugovor o radu od 02.12.2011. godine. Tužilac je odbio prijem rešenja o čemu je sačinjena službena beleška. Donošenju osprenog rešenja prethodilo je upozorenje o povredama koje su mu stavljene na teret.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalnog pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje tužioca na rad.

Članom 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“,24/05, 61/05, 54/09) važećeg u vreme donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Pravilnikom o radu tuženog broj 087 od 28.12.2010. godine, članom 39. stav 1. tačka 1. i 3. propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, nesavesno, neblagovremeno i nemarno obavljanje poslova na koje je raspoređen i nepoštovanje, nesprovođenje i nepridržavanje odredbi zakona, ugovora, opštih akata i uputstava poslodavca.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o radu i Pravilnika o radu tuženog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužioca stekla obeležja povrede radne obaveze, zbog čega su neosnovani revizijski navodi kojima se osporava ovakav zaključak suda.

Kod utvrđenog, prema opisu poslova sa kojim je tužilac kao zaposleni bio upoznat proizilazila je obaveza tužioca da osigurava komunikaciju brenda sa maksimalnom vidljivošću brendova i POSM u skladu sa strategijom kompanije, implementira redovnu maloprodajnu pokrivenost, optimizuje vidljivost brendova, postavlja i zamenjuje POSM i sprovodi aktivnosti ciklusa prodaje i promocije postavljanjem POSM, pa je propuštanjem da u 07 prodajnom ciklusu postavi potrebne vizuale, odnosno reklame za nove vrste proizvoda tuženog u maloprodajnim objektima Futura Plus, a tokom 08 porodajnog ciklusa propuštanje da obiđe sporne maloprodajne objekte i izvrši zamenu starog i postavljanje vizuala, to je nasuprot navodima revizije pravilan zaključak nižestepenih sudova da su nastali otkazni razlozi iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu neizvršavanjem i nesavesnim izvršavanjem radnih zadataka u navedenim prodajnim ciklusima. Tužilac nije postupio po dobijenim uputstvima i instrukcijama od strane neposrednog rukovodioca, a koje instrukcije je dobio na sastancima, kao i u elektronskoj formi. Tužilac je i pored prioritetne obaveze zaključivanja marketinških ugovora u toku trajanja 08 ciklusa imao zadatak, sa kojim je bio upoznat, da pruži i podršku novim proizvodima kroz postavljanje novog privremenog materijala za komunikaciju svojstava i kvaliteta ovih proizvoda što nije učinio, te samim tim nije izvršio svoju radnu obavezu.

Ostalim navodima revizije ukazuje se na pogrešnu ocenu dokaza, te time i na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

S obzirom da je utvrđeno da je tužiocu radni odnos zakonito prestao, tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad saglasno članu 191. stav 1. Zakona o radu, po njegovom zahtevu u ovom sporu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stav 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, jer tužilac nije uspeo u ovom postupku, kao i zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer ovi troškovi nisu bili potrebni.

Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić