Apelacioni sud u Beogradu, rešenjem R4 69/14 od 13.03.2015. godine, izjasnio se, da je nedopuštena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5798/10 od 12.01.2012. godine.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kako je odredbom člana 439. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13-US), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), propisano, da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, to je s obzirom na prirodu predmeta spora revizija tužioca dozvoljena.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 399. ZPP, pa je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 399. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog na određeno vreme, radi obavljanja poslova vozača specijalnog vatrogasnog vozila u Odeljenju protivpožarne zaštite, na osnovu ugovora o radu od 14.07.2006. godine, i to počev od 20.07.2006. godine. U periodu od jula 2006. godine do decembra 2007. godine, tuženi je zaključio sa tuženim više ugovora o radu na određeno vreme (20.10.2006. godine, 03.01.2007. godine, 30.06.2007. godine, 01.10.2007. godine i 01.11.2007. godine). Zaključenju navedenih ugovora o radu prethodilo je donošenje rešenja od strane tuženog o prestanku radnog odnosa tužiocu, otkazom ugovora o radu (19.10.2006. godine, 03.01.2007. godine, 27.06.2007. godine, 28.09.2007. godine, 30.10.2007. godine i 28.12.2007. godine). Tužilac i tuženi su 01.08.2008. godine, zaključili ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, kojim je bilo predviđeno da tužilac kao izvršilac posla se obavezuje da za potrebe tuženog kao naručioca posla obavlja poslove vozača u Odeljenju obezbeđenja – Sektora pravnih, kadrovskih i opštih poslova u periodu od 01.01.2008. godine do 29.02.2008. godine. Tužilac nije u sudskom postupku osporavao rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu (tužba je podneta 14.08.2008. godine).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa tužioca sa određenog na neodređeno vreme, na osnovu odredbi člana 37. stav 1. i 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05 i 61/05).

Međutim, drugostepeni sud je zaključio da nema uslova za preobražaj radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, zato što tužilac nije tražio sudsku zaštitu protiv navedenih rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu, zbog čega je nastupanjem pravnosnažnosti rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu zasnovanog na određeno vreme, tužiočev radni odnos kod tuženog prestao konačno i trajno i tužilac izgubio ne samo pravo da pobija ta rešenja sudskim putem, već i da traži preobražaj radnog odnosa.

Ovakav zaključak drugostepenog suda za sada se ne može prihvatiti kao pravilan, zbog čega su osnovani navodi u reviziji kojima se ukazuje da je prilikom donošenja pobijane presude drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, kada se između ostalog navodi da je potpuno nejasno kakvu je to zaštitu prava tužilac trebao da traži pokrećući postupak protiv rešenja o otkazu. Pored toga, pogrešno je primenjeno i materijalno pravo, na koji zakonski razlog ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu odredbe člana 399. ZPP, što je za posledicu imalo i da je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, zbog čega je pobijana presuda morala biti ukinuta.

Odredbom člana 32. stav 1. Zakona o radu, propisano je, da, ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pismenom obliku. Odredbom stava 2. ovog člana, da, ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu, u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Prema tome, ugovor o radu je formalan pravni posao, s obzirom na to da se zaključuje u pismenom obliku i dvostrano teretan i komutativan. Međutim, radni odnos može nastati i bez zaključenja ugovora u pismenom obliku i za postojanje ove pravne fikcije neophodno je da je zaposleni stupio na rad, sa čime se ima upodobiti nastavak rada po isteku prethodnog ugovora bez zaključenja novog ugovora, pa se smatra da je danom početka rada, odnosno nastavka rada bez zaključenja ugovora, zasnovao radni odnos. Tužilac je radio kod tuženog na osnovu ugovora na određeno vreme, u periodu od 20.07.2006. godine do 31.12.2007. godine, na osnovu navedenih ugovora o radu na određeno vreme.

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu, propisano je, da, radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju, sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Odredbom stava 4. ovog člana, da, radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.

Prema tome, poslodavac i zaposleni mogu da zaključe više sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme na istim poslovima, čije je ukupno trajanje neprekidno ili sa prekidima kraćim od 30 dana ne može biti duže od 12 meseci, izuzev zamene privremeno odsutnog zaposlenog u smislu odredbi člana 37. st.2. i 3. Zakona o radu. Ukoliko poslodavac i zaposleni zaključe ugovor o radu na određeno vreme, po isteku roka od jedne godine na istovrsnim poslovima, a zaposleni radi najmanje pet radnih dana, nastupaju uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme.

Međutim, u konkretnom slučaju, za sada se ne može ispitati postojanje uslova za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno radno vreme, s obzirom na to da je radi pravilne primene materijalnog prava neophodno utvrditi da li je tužilac u kontinuitetu obavljao istovrsne poslove kod tuženog.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će postupajući po primedbama na koje je ukazano ovim rešenjem doneti novu, pravilnu i zakonitu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 406. stav 1. i 407. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

                                                                                               Predsednik veća-sudija

                                                                                               Milomir Nikolić,s.r.