.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 815/2015
28.05.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirivić, članova veća, u parnici tužioca M.P., iz B., čiji je punomoćnik M.M., advokat iz B., protiv tuženog A.d. B.i.p.,s. i b.p. u restrukturiranju, iz B., koga zastupa V.S., advokat iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 930/13 od 16.01.2014. godine, u sednici veća održanoj 28.05.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 930/13 od 16.01.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 59408/2010 od 01.11.2011. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti 320.000,00 dinara, za duševne bolove zbog naruženosti 280.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 160.000,00 dinara i za fizičke bolove 20.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose od 01.11.2011. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca za veće potraživanje, na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti, za iznos od 480.000,00 dinara, za duševne bolove zbog naruženosti za iznos od 520.000,00 dinara, za pretrpljeni strah za iznos od 160.000,00 dinara i za pretrpljene fizičke bolove za iznos od 360.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 106.250,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, tužilac je oslobođen od plaćanja sudske takse.
Dopunskom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 59408/2010 od 16.011.2011. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog umanjene radne sposobnosti isplati 3.851.897,16 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog umanjene radne sposobnosti isplaćuje počev od 01.11.2011. godine, pa u buduće, svakog meseca, u periodu od 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, iznos od 11.086,67 dinara, sve dok postoje zakonski uslovi, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos počev od 05. u mesecu za tekući mesec, do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 930/13 od 16.01.2014. godine, stavom prvim izreke, odbačena je žalba tužioca u delu kojim je izjavljena protiv prvostepene presude u usvajajućem delu. Stavom drugim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu kojim je tužbeni zahtev odbijen. Stavom trećim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude i dopunska presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 559408/2010 od 26.11.2012. godine i predmet je u ukinutom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, primenom člana 395. ZPP.
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 19/15 od 05.03.2015. godine odlučeno je da je nedopuštena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 930/13 od 16.01.2014. godine.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72711), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 08.03.2009. godine, a preinačena je u podnesku od 06.05.2011. godine, povećanjem tužbenog zahteva i isticanjem eventualnog tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete. Revizijom pobijani deo pravnosnažne presude, u delu, u kome je odbijen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete je iznos od 1.520.000,00 dinara. Pobijana drugostepena presuda doneta je 16.01.2014. godine.
Prema noveliranoj odredbi člana 394. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04, 111/09), revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sprovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to revizija nije dozvoljena na osnovu člana 394. stav 2. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 404. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Milomir Nikolić,s.r.
