Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3817/19 od 04.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prijepolju, Sudska jedinica u Novoj Varoši P1 32/18 od 08.10.2019. godine u delu stava prvog izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu, za period od 07.02.2015. godine do 07.02.2018. godine, isplati na ime prekovremenog rada iznos od 60.716,96 dinara i na ime rada na dan državnih i verskih praznika koji su neradni dani iznos od 512,05 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose, na način bliže određen ovim delom izreke presude. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog, kao i u stavu trećem izreke i predmet u ukinutom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20; u daljem tekstu ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana radi ujednčavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini neisplaćenog dodatka na platu tužioca na ime prekovremenog rada i rada na dan državnih i verskih praznika koji su neradni dani, što predstavlja vanredno radno angažovanje tužioca. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade nižestepeni sudovi su odlučili pravilnom primenom materijalnog prava i u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima u identičnim činjenično pravnim situacijama, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednčavanja sudske prakse i novog tumačenja prava. Takođe, bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se tužena u reviziji poziva, nisu propisane kao razlog za dovoljenost posebne revizije.

Iz izloženih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člaan 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 08.02.2018. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 61.229,01 dinara.

Vrednost predmeta spora pobijanog dela, u konkretnom slučaju, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (04.04.2018. godine) i dan njenog preinačenja (21.08.2019. godine), zbog čega je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić