Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca J.J. iz N., čiji je punomoćnik M.K., advokat iz N., protiv tuženog G.-t.š. N. iz N., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3756/14 od 12.11.2014. godine, u sednici održanoj 16.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3756/14 od 12.11.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 4119/13 od 27.01.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje direktora tuženog broj 02-13/29 od 07.09.2010. godine kojim je tužiocu utvrđeno nepuno radno vreme i to 80% radnog vremena, kao i odluka Školskog odbora broj 01-363/6 od 14.09.2010. godine, kojim je ovo rešenje potvrđeno i da se obaveže tuženi da tužioca kao nastavnika fizičkog vaspitanja vrati na radno mesto sa punim radnim vremenom i prizna mu sva prava po osnovu rada. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 297.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3756/14 od 12.11.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US i 74/13-US i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužbu u ovoj pravnoj stvari podneta je 01.10.2010. godine, radi poništaja rešenja direktora tuženog kojim je tužiocu utvrđeno nepuno radno vreme od 80% od punog radnog vremena na radnom mestu nastavnika fizičkog vaspitanja. Vrednost predmeta spora nije označena niti u tužbi, niti tokom postupka.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužbeni zahtev ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim o dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP (u vezi člana 13. stav 2. i člana 23. stav 1. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku - „Službeni glasnik RS“, broj 55/14), propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite je poništaj rešenja direktora tuženog kojim je tužiocu utvrđeno nepuno radno vreme od 80% od punog radnog vremena na radnom mestu nastavnika fizičkog vaspitanja. Imajući pri tom u vidu da tužilac nije označio vrednost predmeta spora, niti je vrednost spora utvrđena i ne može se utvrditi ni na osnovu određene ili naplaćene sudske takse, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.