U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Todorović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade štete po osnovu neisplaćenih dnevnica, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1396/17 od 23.09.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1396/17 od 26.02.2020. godine, ispravljena rešenjem od 23.09.2020. godine, tako što se ODBIJA, kao neosnovana, žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 538/14 od 18.01.2016. godine.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 25.060,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema pisanog prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 538/14 od 18.01.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih dnevnica za period od 20.03.2009. godine do 01.01.2011. godine isplati iznos 17.874,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne novčane mesečne iznose bliže opisano ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 130.728,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1007/17 od 16.05.2018. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete po osnovu neisplaćenih dnevnica. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka tako što je odbijen zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu nadoknadi troškove parničnog postupka i obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 6.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Obzirom da je revizija dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP o istoj nije odlučivano kao o posebnoj reviziji.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' broj 72/11, 55/14) i našao da je izjavljena revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene. U utuženom periodu bio je raspoređen na radnom mestu policajca u PS Vršac, PU u ... . U utuženom periodu bio je radno angažovan u izvršavanju posebnih zadataka van teritorije Policijske uprave ... . Veštačenjem od strane veštaka finansijske struke utvrđeni su iznosi dnevnica koje se isplaćuju zaposlenom za službeno putovanje u zemlji za period u kome je tužilac bio angažovan na izvršavanju posebnih zadataka van teritorije PO ... .

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev. Obrazložio je da tužiocu pripada pravo na isplatu traženih dnevnica, jer je u utuženom periodu bio radno angažovan na posebnim zadacima, a nije mu bila isplaćena naknada po ovom osnovu u skladu sa Pravilnikom o platama zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova niti u skladu sa Zakonom o policiji.

Suprotno, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu odbijanjem tužbenog zahteva. Odluka je zasnovana na shvatanju da, u konkretnom slučaju, o pravu zaposlenog u Ministarstvu unutrašnjih poslova na naknadu dnevnica kao troškova ishrane i gradskog prevoza u mestu u kojem se vrši službeni posao ne odlučuje sud, već rukovodilac državnog organa u upravnom postupku. Protiv prvostepenog rešenja zaposleni može izjaviti žalbu žalbenoj komisiji, a protiv odluke žalbene komisije može se pokrenuti upravni spor. Osnov za naplatu te naknade u parnici je konačno rešenje nadležnog organa tužene o priznavanju tog prava koje je doneto po zahtevu zaposlenog ili podnetom obračunu putnih troškova koje poslodavac nije izvršio u kom slučaju postoji njegova građanskopravna odgovornost za štetu koju zaposleni trpi zbog nepravilnog rada tog organa.

Kako u konkretnom slučaju tužilac nije dokazao da je to pravo ostvario u postupku pred organima tužene podnošenjem zahteva za naknadu troškova u smislu člana 7. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika ili obračuna u smislu pravila iz člana 13. iste uredbe, po shvatanju drugostepenog suda ne postoji osnov građanskopravne odgovornosti tužene, a samim tim ni činjenični osnov za primenu pravila iz člana 172. u vezi člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pogrešno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca.

Odredbom člana 146. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ broj 101/2005...92/2011), predviđeno je da zaposleni imaju pravo na platu koja se sastoji od plate, dodatka na platu i poreza i doprinosa iz plate, a stavom dva istog člana da se osnovna plata sastoji od osnovice koju utvrđuje Vlada i osnovnog i dodatnog koeficijenta u odnosu na zvanje, radna mesta odnosno poslove na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, posebne uslove rada, opasnost, odgovornost i složenost poslova.

Prema članu 147. Zakona o policiji, dodatni koeficijent utvrđen u skladu sa prethodnim članom 146. stav 2, primenom na osovicu, uvećava platu za 30% do 50% u odnosu na plate drugih državnih službenika. Članom 147b tačka 2. Zakona o policiji zaposleni ima pravo na naknadu troškova službenog putovanja u zemlji, a tačkom 4. propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova rada i boravka na terenu. Članom 9. Uredbe o naknadi troškova i otpremnine državnih službenika i nameštenika predviđeno je da se državnom službeniku i namešteniku isplaćuje dnevnica za službeno putovanje u zemlji koje iznosi 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Privredi Republike Srbije prema poslednjem konačno objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan polaska na službeno putovanje. U stavu 2. istog člana propisano je da se državnom službeniku i namešteniku kome je obezbeđena besplatna ishrana, dnevnica za službeno putovanje u zemlji umanjuje za 80%. Članom 11. Pravilnika o platama zaposlenih u MUP-u uređeno je da se radnicima ministarstva koji se upućuju na vršenje službe pod otežanim terenskim uslovima u kojima ne mogu da koriste usluge preduzeća i radnje koje pružaju usluge smeštaja i ishrane, obezbeđuje smeštaj i ishranu koji su u tim uslovima mogući. Radnici ministarstva za vreme vršenja službe iz stava 1. ovog člana pored plate imaju pravo i na posebnu naknadu u visini dnevnice koja se zaposlenima u državnim organima Republike Srbije isplaćuje kao deo naknade troškova za službeno putovanje.

Kod utvrđenih činjenica da je tužilac dokazao da je bio angažovan na posebnim zadacima, da mu po tom osnovu nisu isplaćene u potpunosti naknade, da je sam obezbeđivao svoju ishranu, a da tuženi nije dokazao da posebnih zadataka nije bilo te da je organizovane ishrane bilo, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda tužbeni zahtev je osnovan u celosti. Tužilac je prilikom vršenja posebnih zadataka odlazio na službeni put van PU ... te mu pripada dnevnica za taj dan u skladu sa odredbom člana 4, 5. i 7. Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima izabranih odnosno postavljenih lica, a sve prema nalazu i mišljenju veštaka ekonomske struke.

Pravilno je nalaženje prvostepenog suda da se rešenja o uvećanju koeficijenta plate tužioca koje je tuženi u spornom periodu donosio ni suštinski ni pravno ne odnose na dnevnice koje pripadaju tužiocu. Ta rešenja doneta su pozivom na Pravilnik o platama-odredbu člana 8. stav 2. (kojom je regulisano da zaposleni koji u toku meseca pokaže izuzetne rezultate u obavljanju poslova za taj mesec se može uvećati koeficijent do 20%), iz čega jasno proizlazi da se uvećanje ne odnosi na isplatu dnevnica. Ovo posebno imajući u vidu da je Pravilnikom i Uredbom regulisano da se dnevnice isplaćuju u visini od 5% od prosečne mesečne zarade na nivou privrede republike pa se prostim uvećanjem koeficijenta ne mogu pokriti dnevnice zaposlenom.

Na osnovu izloženog odlučeno je kao u izreci u smislu člana 416. stav 1. ZPP.

Tužiocu koji je uspeo u sporu pripada naknada za troškove postupka saglasno odredbama člana 153, 154. i 163. ZPP. Preinačenjem drugostepene presude odbijanjem žalbe tužene i potvrđivanjem prvostepene presude tužiocu su dosuđeni troškovi prvostepenog postupka kao u stavu drugom izreke prvostepene presude. Drugostepene troškove nije imao pa su mu ovom presudom na osnovu ovlašćenja iz člana 165. ZPP dosuđeni revizijski troškovi koji se odnose na sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara po AT, taksu na reviziju i revizijsku odluku u dvostrukom odnosno trostrukom iznosu takse na tužbu po TT.

Predsednik veća-sudija,

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić