Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 824/2021
24.03.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Branke Dražić i Danijele Nikolić, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA iz ..., i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nenad Dašić, advokat iz ..., protiv tuženog „Naftna industrija Srbije“ AD, Novi Sad, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1694/20 od 04.09.2020. godine, u sednici održanoj 24.03.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1694/20 od 04.09.2020. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilaca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1694/20 od 04.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3989/18 od 18.12.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se poništi rešenje tuženog broj ..., kojim je upućena na plaćeno odsustvo u trajanju od 45 radnih dana, počev od 01.08.2012. godine do 02.10.2012. godine, zbog smanjenog obima posla, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca BB, kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog broj ..., kojim je upućen na plaćeno odsustvo u trajanju od 45 radnih dana, počev od 17.08.2012. godine do 18.10.2012. godine, zbog smanjenog obima posla, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1694/20 od 04.09.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilaca za poništaj rešenja tuženog, kojim su tužioci upućeni na plaćeno odsustvo u trajanju od 45 radnih dana počev od 01.08.2012. godine do 02.10.2012. godine zbog smanjenog obima posla, a nižestepenim odlukama su zahtevi tužilaca odbijeni. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer su odluke sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potrebe novog tumačenja prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.10.2012. godine, radi poništaja rešenja o upućivanju tužilaca na plaćeno odsustvo i prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim o dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora.

Naime, iako tužioci traže zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilja nedozvoljena, primenom člana 441. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.