Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milunka Arsić, advokat u ..., protiv tuženog BB d.o.o. ..., čiji je punomoćnik Snežana Knežević Radovanović, advokat u ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o revizijama tužioca i tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1870/19 od 22.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 30. septembra 2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA se revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1870/19 od 22.11.2019. godine u I stavu izreke, u delu kojim je potvrđeno rešenje sadržano u I prvom izreke presude Osnovnog suda u Požegi P1 439/18 od 11.02.2019. godine, kao neosnovana.

USVAJA se revizija tužioca, UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1870/19 od 22.11.2019. godine u I stavu izreke u delu kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Požegi P1 439/18 od 11.02.2019. godine u odbijajućem delu za tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, i u II stavu izreke, i predmet se u tom delu vraća Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Požegi je doneo presudu P1 439/18 dana 11.02.2019. godine kojom je u I stavu izreke odbacio kao neblagovremenu tužbu tužioca u delu kojim je tražio da se poništi rešenje direktora tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu, od 16.05.2017. godine, u II stavu izreke je odbacio kao nedozvoljenu tužbu tužioca u delu kojim je tražio da se poništi rešenje direktora tuženog od 16.06.2017. godine, u III stavu je odbio tužbeni zahtev da se poništi rešenje direktora tuženog broj 032/17 od 26.06.2017. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, u IV stavu obavezao je tužioca da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 139.500,00 dinara.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 1870/19 od 22.11.2019. godine u I stavu odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Požegi P1 439/18 od 11.02.2019. godine u I stavu i u delu stava III izreke kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. U stavu II izreke preinačena je presuda Osnovnog suda u Požegi P1 439/18 od 11.02.2019. godine u stavu II, preostalom delu stava III i u stavu IV izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništena su kao nezakonita rešenje direktora tuženog od 16.06.2017. godine i rešenje direktora tuženog broj 032/17 od 26.06.2017. godine, te obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka i odbijen je zahtev tuženog da se tužilac obaveže da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Protiv drugostepene presude blagovremeno su izjavili revizije i tužilac i tuženi.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 408. ZPP i našao da nije osnovana revizija tužioca u odnosu na deo drugostepene presude u I stavu izreke, kojim je potvrđena prvostepena presuda u I stavu izreke. Osnovana je revizija tužioca u odnosu deo pobijane presude kojim je potvrđena prvostepena presuda u delu III stava izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Osnovana je revizija tuženog u odnosu na II stav izreke drugostepene presude, kojim je preinačena presuda Osnovnog suda u Požegi P1 439/18 dana 11.02.2019. godine i odlučeno o tužbenom zahtevu, tako što su poništena rešenje direktora tuženog od 16.06.2017. godine i rešenje direktora tuženog broj 032/17 od 26.06.2017. godine.

Drugostepena presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Tužilac u reviziji ističe revizijske razloge, pored pogrešne primene materijalnog prava, i o nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju u pogledu datuma prijema rešenja o otkazu ugovora o radu od 16.05.2017. godine od strane tužioca i bitne povrede odredaba parničnog postupka u vezi sa pravilima o teretu dokazivanja te činjenice po odredbama člana 231. stav 2. i 3. ZPP.

Međutim, revizija ne može da se izjavi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 231. stav 2. i 3. ZPP, koja je prema navodima revizije učinjena u postupku pred prvostepenim sudom. Revizija ne može da se izjavi ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja kada je drugostepenom presudom potvrđena prvostepena odluka, kao što je u prvom stavu izreke koju revizijom pobija tužilac, dakle kada se ne radi o slučajevima iz člana 403. stav 2. ZPP.

Tuženi se osnovano u reviziji poziva na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom, isticanjem da drugostepeni sud nije trebalo meritorno da odlučuje o pobijanom delu, u stavu II izreke drugostepene presude, čime ukazuje na povredu odredbe parničnog postupka iz člana 391. stav 1. ZPP, koja je od uticaja na pravilnost odluke o tužbenom zahtevu.

Utvrđeno je činjenično stanje da je tužilac bio zaposlen kod tuženog na određeno vreme kada je nakon kraće rasprave o visini zarade sa osnivačem tuženog dana 16.05.2017. godine napustio radno mesto i poslovni prostor tuženog pre isteka radnog vremena i bez odobrenja poslodavca, i od 16.05.2017. godine više nije dolazio na rad kod tuženog. Rešenje od 16.05.2017. godine broj 1/2017 o otkazu ugovora o radu tužiocu, tuženi je doneo iz razloga što je tužilac izrazio želju da raskine radni odnos. To rešenje je tužilac primio desetak dana nakon događaja od 16.05.2017. godine. Tužbu radi poništaja tog rešenja tužilac je podneo 01.08.2017. godine.

Odluka drugostepenog suda da potvrdi prvostepeno rešenje o odbačaju kao neblagovremene tužbe tužioca kojom je tražio poništaj rešenja tuženog od 16.05.2017. godine u skladu je sa odredbom člana 195. stav 2. Zakona o radu, kojim je propisan rok za pokretanje spora od 60 dana od dana dostavljanja rešenja, koji je u konkretnom slučaju protekao pre podnošenja tužbe. Kako je u tom delu odluka drugostepenog suda pravilna, to je u tom delu odbijena revizija tužioca.

Drugostepeni sud je odluku da potvrdi prvostepenu presudu u delu III stava izreke, kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, doneo na osnovu stava da je rešenje o otkazu ugovora o radu koga je tuženi doneo 16.05.2017. godine - na snazi, i da proizvodi pravno dejstvo, jer ga tuženi nije mogao staviti van snage svojim rešenjem od 16.06.2017. godine. Taj stav drugostepenog suda se ne može prihvatiti za pravilan.

Naime, prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je rešenjem direktora od 16.06.2017. godine stavio van snage prethodno doneto rešenje, od 16.05.2017. godine. U istom rešenju je navedeno i da će o otkazu ugovora o radu poslodavac odlučiti nakon proteka vremena za upozorenje koje je upućeno zaposlenom. Radi se o upozorenju broj 022/17 od 16.06.2017. godine kojim je tužilac upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Tužiocu je rešenjem broj 032/17 od 26.06.2017. godine direktora tuženog, otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 2. i 3. Zakona o radu sa danom 16.05.2017. godine, zbog kršenja radne discipline, povrede radne obaveze i ponašanja, zbog koga ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Prema tako utvrđenom činjeničnom stanju je prvostepeni sud je odbacio tužbu u delu tužbenog zahteva kojim tužilac traži poništaj rešenja direktora tuženog od 16.06.2017. godine, kao nedozvoljen, nalazeći da tužilac nema pravni interes da pobija rešenje poslodavca kojim se stavlja van snage prethodno doneto rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu.

Drugostepeni sud suprotno od toga, nalazi da tužilac za takav tužbeni zahtev ima pravnog interesa. Iz toga dalje proizilazi zaključak da drugostepeni sud smatra da je rešenje u stavu II izreke prvostepene presude, o odbacivanju tužbe u tom delu, doneto uz bitne povrede parničnog postupka. Međutim, drugostepeni sud takvo rešenje prvostepenog suda preinačava i odlučuje o tužbenom zahtevu za poništaj rešenja direktora tuženog od 16.06.2017. godine. Ovo postupanje drugostepenog suda je protivno odredbi člana 391. stav 1. ZPP, jer u takvoj situaciji kada utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka, drugostepeni sud će ukinuti prvostepeno rešenje i vratiti predmet istom prvostepenom sudu radi održavanja nove glavne rasprave, odnosno ne može da odluči meritorno o tužbenom zahtevu za koji je tužba odbačena, na šta tuženi u reviziji osnovano ukazuje.

Ukoliko drugostepeni sud smatra da prvostepeni sud nije mogao odbaciti tužbu u navedenom delu zato što tužilac nema pravni interes da pobija rešenje kojim je poslodavac stavio van snage prethodno doneto rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu, onda je rezultat takvog stava određen članom 391. stav 1. ZPP, tako da se ukida rešenje o odbačaju tužbe u navedenom delu i predmet vraća prvostepenom sudu radi održavanja nove glavne rasprave. Od pitanja da li rešenje direktora tuženog od 16.06.2017. godine, kojim je stavio van snage o otkazu ugovora o radu od 16.05.2017. godine, proizvodi pravno dejstvo, ili su se stekli uslovi za njegov poništaj, zavisiće i pitanje valjanosti rešenja tuženog broj 032/17 od 26.06.2017. godine, kojim je tuženi ponovo otkazao ugovor o radu tužiocu, ali na osnovu člana 179. stav 2. i 3. Zakona o radu, zbog kršenja radne discipline, povrede radne obaveze i ponašanja zbog koga ne može da nastavi rad kod poslodavca. Od odluke o tom tužbenom zahtevu bi dalje zavisila odluka o tužbenom zahtevu za vraćanje tužioca na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima.

Zato je u navedenom delu stava I izreke i u stavu II izreke drugostepena presuda ukinuta i predmet je vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Odluke su donete po odredbi člana 414. stav 1. ZPP u delu u kojem je odbijena revizija tužioca, te na osnovu člana 415. stav 1. ZPP u delu kojem je po revizijama stranaka pobijana drugostepena presuda ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom postupku odlučiće se o troškovima celog postupka.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić