Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, preko punomoćnika, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su dana 27.05.2019. godine zaključili ugovor o radu kojim je tužilac zasnovao radni odnos kod tuženog za obavljanje poslova ... u RJ „Održavanje javne higijene“ na određeno vreme, počev od 27.05.2019. godine do povratka zaposlenog sa bolovanja, s tim što u ugovoru o radu nije navedeno ime zaposlenog koji je na bolovanju. Tužilac je poslove ovog radnog mesta obavljao do 27.05.2021. godine, kada mu je tuženi rešenjem otkazao ugovor o radu zbog povratka zaposlenog sa bolovanja preko 30 dana. Tužilac je podneo tužbu za poništaj navedenog rešenja, koji postupak se vodi u predmetu Osnovnog suda u Užicu P1 470/21, a koji je rešenjem od 14.03.2021. godine prekinut zbog pravnosnažnog okončanja ovog postupka. Tuženi je zahtev nadležnoj komisiji za davanje saglasnosti za prijem 10 lica u radni odnos na neodređeno vreme zbog popunjavanja upražnjenih radnih mesta, među kojima je i radno mesto ..., uputio dana 08.03.2021. godine i isti ponovio dana 05.04.2021. godine, kao i 07.05.2021. godine, ali saglasnost nadležne komisije na novo zapošljavanje nije dobio.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev tužioca.

Prema odredbama člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 ... 75/14), ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1); poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2); izuzetno od stava 2. ovog člana, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka ( stav 4. tačka 1)); ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6).

Prema odredbi člana 27e stav 34. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 108/13 ... 31/19) , korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2019. godine, dok je odredbom člana 27e stav 35. istog zakona bilo predviđeno da se izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenja Ministarstva. Članom 105. istog zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa, u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su odredbe Zakona o budžetskom sistemu, kojima se propisuje zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme, saglasno članu 105. Zakona o budžetskom sistemu. Kako je u spornom periodu 2019. godine, na snazi bio Zakon o budžetskom sistemu, tuženi je sa tužiocem koji spada u kategoriju novih lica mogao samo izuzetno, uz saglasnost tela Vlade, da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme. S obzirom da ta saglasnost nije postojala, nije bilo uslova za preobražaj radnog odnosa tužioca u konkretnom slučaju.

Kako se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

S obzirom da je revizija tužioca odbijena, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, dok troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Iz izloženih razloga, na osnovu čl. 153. i 154. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Džakula,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić