Rev2 834/11 - građansko procesno pravo - ponavljanje postupka; razlozi za ponavljanje postupka (odluka Ustavnog suda)

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 834/11
03.11.2011. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Ljubice Milutinović i Vide Petrović-Škero, članova veća, u parnici tužilje M.J. iz N.P, čiji je punomoćnik N.M, advokat iz N.P, protiv tužene Savremene konfekcije R.ad N.P, radi isplate zarade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Gž 323/11 od 30.05.2011. godine, u sednici održanoj 03.11.2011. godine, doneo je

R E Š E NJ E

            UKIDAJU SE rešenje Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 broj 655/07 od 18.03.2011. godine i rešenje Višeg suda u Novom Pazaru Gž br. 323/11 od 30.05.2011. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

            Rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 broj 655/07 od 18.03.2011. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan predlog tužilje za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1 broj 655/07 od 21.05.2008. godine. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

            Rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Gž br. 323/11 od 30.05.2011. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno prvostepeno rešenje.

            Protiv navedenog pravnosnažnog rešenja donesenog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

            Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 399. u vezi člana 412. ZPP-a („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), budući da je revizija izjavljena posle 29.12.2009. godine, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.

            Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 09.02.2010. godine podnela predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1 655/07 od 21.05.2008. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj isplati naknadu zarade u visini minimalne zarade za period od 01.06.2004. do 01.06.2006. godine u iznosima bliže označenim kao u izreci ove presude sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Istom presudom obavezana je tužena da tužilji izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 04.06.2004. godine do 01.06.2006. godine. Predlog za ponavljanje postupka zasniva na članu 422. stav 1. tačka 11. ZPP-a, jer je stekla mogućnost da upotrebi odluku Ustavnog suda Už. br. 143/07 od 16.07.2007. godine kojom je usvojena ustavna žalba Š.S. izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1 1125/06 od 19.12.2006. godine i presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1 110/07 od 05.02.2007. godine. Navedenom odlukom Ustavnog suda utvrđena je povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava. Podnositeljka ustavne žalbe je kao i tužilja bila u radnom odnosu kod tužene do momenta kada joj je prestao radni odnos po osnovu odluke tuženog o proglašenju tehnološkim viškom, a do tog momenta se nalazila na plaćenom odsustvu. U periodu dok je bila na plaćenom odsustvu tužena nije vršila nikakvu isplatu zarade niti je vršila uplatu doprinosa. Osporenim presudama podnositeljki ustavne žalbe odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu naknade zarade u visini minimalne zarade za period dok je bila na plaćenom odsustvu. Tužilja nije podnosila ustavnu žalbu.

            Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan predlog za ponavljanje postupka, nalazeći da navedena odluka Ustavnog suda kojom je utvrđena povreda ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i sloboda zajamčenih Ustavom ne može biti razlog za ponavljanje postupka. Navedena odluka Ustavnog suda na koju se u predlogu za ponavljanje postupka tužilja poziva doneta je na osnovu ustavne žalbe drugog lica koje nije stranka u ovom postupku. Zato nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka iz člana 422. stav 1. tačka 11. ZPP-a.

            Prema odredbi člana 422. stav 1. tačka 11. ZPP-a („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako je u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajamčene Ustavom u parničnom postupku.

            Odredbom člana 87. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007), propisano je da ako je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda više lica, a samo neki od njih su podneli ustavnu žalbu, odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji.

            S`toga, ponavljanje postupka može se tražiti na osnovu odluke Ustavnog suda o ustavnoj žalbi kojom je utvrđeno kršenje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku od strane svakog lica koje se nalazi u istoj pravnoj situaciji. Nebitno je da li se odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi kojom je utvrđena navedena povreda odnosi na odluku koja je doneta u parničnom postupku čije se ponavljanje traži.

            Radi donošenja pravilne i zakonite odluke neophodno je utvrditi da li se tužilja nalazi u istoj pravnoj situaciji, što je u konkretnom slučaju izostalo. Ukoliko se utvrdi da se tužilja i podnositeljka ustavne žalbe nalaze u istoj pravnoj situaciji, onda bi tužilja imala pravo da na osnovu odluke Ustavnog suda Už broj 143/07 traži ponavljanje postupka u smislu člana 422. stav 1. tačka 11. ZPP-a, bez obzira što ona lično nije podnosila ustavnu žalbu.

            S`obzirom da u postupku nije utvrđeno da li se tužilja i podnositeljka ustavne žalbe nalaze u istoj pravnoj situaciji, i da su nižestepeni sudovi shodno članu 171. Ustava Republike Srbije i člana 104. Zakona o Ustavnom sudu dužni da prihvate pravno shvatanje Ustavnog suda izraženo u navedenoj odluci, to su se stekli uslovi za primenu člana 406. stav 1. ZPP-a, pa je Vrhovni kasacioni sud ukinuo nižestepene odluke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.