U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Veličković, advokat iz ..., protiv tužene BB PR TR „TIS“ iz ..., čiji je punomoćnik Milena Stevanović Ćeran, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 591/20 od 25.09.2020. godine, u sednici održanoj 13.04.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 591/20 od 25.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu P1 2/18 od 18.10.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 31.10.2013. godine, kao nezakonito. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilju vrati na poslove na kojima je radila. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da na ime troškova postupka plati tužilji 434.300,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 591/20 od 25.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu. Stavom drugim i trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude, donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“', br. 72/11... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a navode revizije kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. istog zakona, ovaj sud nije cenio, jer ova bitna povreda odredaba parničnog postupka ne može biti revizijski razlog, kako je određeno članom 407. navedenog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na osnovu Ugovora o radu od 01.11.2008. godine, na neodređeno vreme. Rešenjem tužene od 31.10.2013. godine, tužilji je otkazan navedeni Ugovor o radu. Pre uručenja rešenja o otkazu Ugovora o radu, tužena, kao poslodavac, nije upozorila tužilju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a što između stranaka nisu sporne. U rešenju o otkazu Ugovora o radu od 31.10.2013. godine naveden je otkazni razlog – neostvarivanje predviđenih rezultata rada, bez krivice zaposlenog, s pozivom na član 179. tačka 1. Zakona o radu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su ocenili da je rešenje o otkazu Ugovora o radu od 31.10.2013. godine, nezakonito. Naime, polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno osporeno rešenje tužene od 31.10.2013. godine, i obavezana tužena da tužilju vrati na rad, ocenjujući da je tužena postupala suprotno odredbi člana 180. Zakona o radu, u vezi sa članom 179. tačka 1. i 193. istog Zakona.

Stanovište suda u revizijom pobijanoj odluci je pravilno, a navodi revizije kojima se osporava navedena primena materijalnog prava, su neosnovani.

Tužilji je otkazan Ugovor o radu iz razloga propisanih odredbom člana 179. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05). Odredbom člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu, propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1. – 6. ovog zakona zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Kovencija 158 MOR (Međunarodna organizacija rada), u odredbi člana 7., propisuje da radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se s razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost.

Imajući u vidu navedeno proizlazi da je cilj upozorenja stavljanje u izgled zaposlenom mogućnosti nastupanja pravnih posledica usled počinjene konkretne povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline i ono mora biti dato neposredno pre davanja otkaza ugovora o radu za povredu koja je bila povod za otkaz kako bi se zaposleni izjasnio o onome što mu je stavljeno na teret.

Kako je utvrđeno da tužena, kao poslodavac, nije dostavila pismeno upozorenje tužilji u smislu člana 180. Zakona o radu, to je rešenje o otkazu ugovora o radu od 31.10.2013. godine, nezakonito i s tim u vezi, tužbeni zahtev osnovan, te primenom člana 191. stav 1. istog zakona, pravilno je tužena obavezana da tužilju vrati na rad.

Navodi revizije kojima se osporava ocena dokaza na okolnosti autentičnosti potpisa tužilje u tužbi, predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja (nepotpuno ili pogrešno) a to nije revizijski razlog iz člana 407. ZPP, pa su bez uticaja u ovom revizijskom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić