.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 846/2015
Rž 212/2015
28.05.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u parnici tužioca S.R. iz A., čiji je punomoćnik S.Đ., advokat iz N., protiv tužene A.g. iz A., čiji je punomoćnik M.M., advokat iz B., radi poništaja rešenja, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu R1 44/14 od 05.12.2014. godine i reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1723/13 od 25.03.2014. godine, u sednici veća održanoj 28.05.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE žalba tužioca kao neosnovana i potvrđuje rešenje Apelacionog suda u Nišu R1 44/14 od 05.12.2014. godine.
ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1723/13 od 25.03.2014. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1723/13 od 25.03.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 2086/12 od 01.03.2013. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se poništi rešenje tužene broj 176 od 12.05.2010. godine kojim je tužiocu izrečena disciplinska mera novčana kazna u visini od 30% od plate u trajanju od šest meseci, zbog učinjene teže povrede radne obaveze iz člana 141. stav 1. tačka 12. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 124.500,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.
Tužena je na reviziju tužioca pismeno odgovorila.
Apelacioni sud u Nišu rešenjem R1 44/14 od 05.12.2014. godine nije dozvolio odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji u smislu člana 404. ZPP.
Protiv ovog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja u smislu člana 386. u vezi člana 402. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da žalba nije osnovana.
U provedenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka propisane članom 374. stav 2. tač. 1) do 3), 5), 7) i 9) ZPP na koje drugostepeni sud, shodno članu 386. stav 3. istog zakona pazi po službenoj dužnosti, a u žalbi se ne ukazuje na neku od preostalih bitnih povreda odredaba parničnog postupka.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 49/13-US i 74/13-US) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni apelacionog suda, odnosno Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Apelacioni sud je pravilno primenio citiranu odredbu kada nije dozvolio da se o reviziji tužioca odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP. Ocena je i Vrhovnog kasacionog suda da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa niti je potrebno novo tumačenje prava uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge odbijanja tužbenog zahteva. Materijalno pravo – odredba člana 141. stav 1. tačke 12. i 13. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'' 72/09) pravilno je tumačeno i primnjeno pa ni u slučaju prihvatanja odlučivanja o reviziji tužioca u smislu člana 404. stav 1. ZPP ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tužioca.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 401. tačka 2) ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije po opštim pravilima iz člana 403. i člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, pa je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 441. ZPP revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U konkretnom slučaju tužilac je 10.06.2010. godine protiv tužene podneo tužbu radi poništaja odluke tužene kojom mu je izrečena disciplinska mera – novčano kažnjavanje zbog učinjene teže povrede radne obaveze, pa se ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa. U tužbi tužilac nije označio vrednost predmeta spora.
Kako se, dakle, ne radi o parnici iz člana 441. ZPP, a ne postoji ni uslov za izjavljivanje revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća sudija
Milomir Nikolić,s.r.
