.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 847/2015
01.07.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Spomenke Zarić, Snežane Andrejević i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca S.M. iz N., čiji je punomoćnik Z.Ć.-B., advokat iz N., protiv tuženog Ž. AD iz N., čiji je punomoćnik A.B., advokat iz N., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3017/14 od 10.02.2015. godine, u sednici održanoj 01.07.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3017/14 od 10.02.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3017/14 od 10.02.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3639/13 od 08.04.2014. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da mu na ime razlike između isplaćenih zarada i zarada koje su trebale biti isplaćene sa uvećanjem od 26% za smenski rad za period od 01.08.2006. godine do 31.12.2008. godine i sa uvećanjem od 30% počev od 01.01.2009. godine do 30.09.2010. godine isplati ukupno 174.318,57 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, a sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na utvrđene iznose razlike zarade iz stava prvog izreke za period od 01.08.2006. do 30.09.2010. godine izvrši obračun i uplati uplatu doprinosa prema odgovarajućim institucijama i fondovima PIO, po stopi koja važi u momentu obračuna uplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 233.900,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3017/14 od 10.02.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke, za period od avgusta 2006. godine do marta 2010. godine, po glavnoj stvari i u pogledu odluke o kamati. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke za period od marta 2010. godine do septembra 2010. godine, uključujući i taj mesec, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime razlike između isplaćenih iznosa zarade i zarade koja je trebalo da bude isplaćena za smenski rad sa uvećanjem od 30% isplati ukupno 35.144,36 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima, a sve bliže određeno ovim stavom izreke, kao i zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na iznose razlike zarade, za navedene iznose i mesece, obračuna i uplati doprinose odgovarajućim institucijama i Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 198.430,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14).
Naime, odredbom člana 404. stav 1. ZPP, u vezi sa članom 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14, sa primenom od 31.05.2014. godine), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
U konkretnom slučaju pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za rad u smenama. Naime, Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja od 23.09.2014. godine, doneo pravni stav prema kojem se rad po vremenskom redosledu 12 (rad) – 24 (odmor) -12 (rad) – 48 (odmor), koji se u stvarnosti kontinuirano obavlja iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu ima karakter smenskog rada, a ne preraspodele radnog vremena. Pored toga, Vrhovni sud Srbije je na sednici Građanskog odeljenja od 28.04.2009. godine doneo pravni zaključak, koji se i sada primenjuje, a odnosi se na pravo zaposlenih na uvećanu zaradu po osnovu smenskog rada. Taj zaključak glasi: „Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu najmanje 26% od osnovne zarade za rad u smenama ako taj rad nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade i pravo na uvećanje od još 26% od osnovne zarade za smenski rad noću (treća smena od 22 do 06 časova)“. Pri čemu, tužilac nije uz reviziju dostavio presude iz koje bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, zbog čega ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Imajući u vidu navedeni pravni stav, proizlazi da su nižestepeni sudovi, prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari, doneli odluku u skladu sa pravnim stavom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi ujednačavanja sudske prakse, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao i novog tumačenja prava.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.08.2009. godine, radi isplate neisplaćenog dela uvećane zarade po osnovu smenskog rada, a vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi je 51.000,00 dinara. Podneskom od 25.10.2010. godine, tužilac je preinačio tužbu povećanjem zahteva kojim je tražio isplatu od 165.611,16 dinara, a podneskom od 11.02.2011. godine, tužilac je tražio isplatu od ukupno 174.318,57 dinara.
Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim o dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP (u vezi sa članom 13. stav 2. i članom 23. stav 1. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju, iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike u zaradi, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 35.144,36 dinara, što na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost od 376,76 evra.
Imajući u vidu da pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, odnosno preinačenja, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović,s.r.
