Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Slađane Nakić Momirović, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bogdan Bijelica, advokat iz ..., protiv tuženog „GAMMA MB“ DOO u Vrbasu, čiji je punomoćnik Zoran Koprivica, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 969/20 od 20.11.2020. godine, u sednici veća održanoj 25.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 969/20 od 20.11.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 969/20 od 20.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P1 1180/2019 od 03.02.2020. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime neisplaćenih troškova za odlazak i dolazak sa rada za 2011, 2012. i 2013. godinu isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom koji su bliže navedeni u izreci i da mu za isti period na ime neisplaćenih dnevnica za službeno putovanje u inostranstvo isplati pojedinačne mesečne iznose u evrima u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan naveden u izreci i sa zakonskom zateznom kamatom kako je bliže određeno u izreci, te da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 323.574,00 dinara. Istom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužioca na ime neisplaćenih troškova za odlazak i dolazak sa rada preko dosuđenih pa do traženih iznosa kao i traženi iznosi po osnovu neisplaćenih zarada, a odbijen je i predlog tužioca za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 969/20 od 20.11.2020. godine, delimično je preinačeno rešenje sadržano u prvostepenoj presudi i obavezan tuženi da tužiocu isplati i 69.757,50 dinara po osnovu naknade troškova parničnog postupka. U ostalom delu odbijene su žalbe i potvrđena prvostepena presuda, a odbijen i zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14... 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tuženog odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, imajući u vidu da je sudska praksa usaglašena po pitanju prava zaposlenih na putne troškove za dolazak i odlazak sa rada, kao i na dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo dok je pitanje visine tih troškova činjenično pitanje svakog konkretnog spora, koje se ne može pobijati posebnom, a ni redovnom revizijom, u smislu člana 404. i 407. ZPP. Tuženi revizijom ukazuje na postojanje drugačijih odluka, međutim, drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. U konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 19.03.2014. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena.

Kod ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima, ali nalazi da nema mesta primeni člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, po kome je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Kako, prema tome troškovi postupka ne čine glavni zahtev to se protiv takve odluke ne može izjaviti revizija u smislu člana 420. ZPP.

S obzirom na sve izloženo Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić