Prema stanju u spisima, tužilac je rešenjem broj ../08 od 15.12.2008. godine postavljen na radno mesto ... i za ... predsednika opštine Sjenica na neodređeno vreme. Na osnovu tog rešenja tužilac je stupio na rad 15.12.2008. godine i nalazio se na radu do 31.12.2008. godine kada je tadašnji predsednik opštine Sjenica u službenoj belešci od 31.12.2008. godine odlučio da tužilac više ne dolazi na rad iz razloga što je dotadašnji predsednik opštine morao da preda dužnost novoizabranom predsedniku uz konstataciju da se tužiocu ne mogu obezbediti uslovi za rad (u smislu odredbe člana 16. Zakona o radu), kao i da će tužilac biti pozvan na rad onda kada nadležni sud poništi rešenje o razrešenju predsednika opštine, a istovremeno je odlučeno da se tužilac javi na rad u roku od 60 dana nakon što budu izabrani novi organi lokalne samouprave po održavanju redovnih ili vanrednih izbora za opštinu Sjenica. Presudom Upravnog suda u Beogradu U 16168/10 od 08.10.2011. godine poništeno je rešenje SO Sjenica, pa je nakon toga razrešeni predsednik opštine radio, kada je i tužilac pozvan na rad i nalazio se na radu 12.10. i 13.10.2011. godine nakon čega je morao da prestane sa radom, s obzirom da je odlukom Skupštine opštine ponovo razrešen dotadašnji predsednik opštine. Odluka o ponovnom razrešenju poništena je presudom Upravnog suda, pa je predsednik opštine vršio svoju dužnost 05.12. i 06.12.2011. godine, kada je i tužilac bio pozvan na rad i nalazio se na radu. Tužilac je 16.08.2012. godine podneo zahtev Opštini Sjenica za omogućavanje rada, pa kako o istom nije doneta odluka, tužilac je 04.09.20102. godine podneo prigovor zbog ćutanja uprave po podnetom zahtevu, a o kome se tužena nije izjasnila. Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.09.2012. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužilac tužbu podneo po isteku zakonskog roka za njeno podnošenje, zbog čega je tužba odbačena kao neblagovremena u smislu odredbe člana 195. Zakona o radu, budući da je tužilac saznao za povredu svog prava 31.12.2008. godine, a da je tužbu podneo 27.09.2012. godine po proteku roko od 90 dana.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se revizijom ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Odredbom člana 195. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05, 61/05) propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom (stav 1), rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava (stav 2).

Saglasno navedenom, rok za pokretanje radnog spora podnošenjem tužbe sudu propisan članom 195. stav 2. Zakona o radu je prekluzivni rok materijalnog prava, pa njegovo propuštanje dovodi do gubitka prava na sudsku zaštitu, što ima za posledicu nemogućnost suda da o predmetu takvog spora meritorno odlučuje. Posledica propuštanja roka za podnošenje tužbe je prekluzija koja tužbu čini neblagovremenom.

U konkretnom slučaju, tužilac je rešenjem broj ../08 od 15.12.2008. godine postavljen na radno mesto ... i za ... predsednika opštine Sjenica na neodređeno vreme, na osnovu kog rešenja je tužilac stupio na rad 15.12.2008. godine i nalazio se na radu do 31.12.2008. godine. Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak nižestepnih sudova da je tužilac 31.12.2008. godine saznao za povredu prava iz radnog odnosa, kada je tadašnji predsednik opštine Sjenica u službenoj belešci od 31.12.2008. godine odlučio da tužilac više ne dolazi na rad (iz razloga što je dotadašnji predsednik opštine morao da preda dužnost novoizabranom predsedniku) uz konstataciju da se tužiocu ne mogu obezbediti uslovi za rad u smislu odredbe člana 16. Zakona o radu, a što čini i momenat od kada teče rok za podnošenje tužbe. Kako je tužilac tužbu podneo 27.09.2012. godine, odnosno po proteku zakonskog roka od 90 dana, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac propustio zakonski rok u kome je postupak sudske zaštite mogao da se pokrene, pa je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je tužba odbačena kao neblagovremena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1, u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić