U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., Ul. ... br. ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik VV, dipl. pravnik, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 212/16 od 05.02.2016. godine, u sednici održanoj 04.05.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 212/16 od 05.02.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Majdanpeku P1 31/14 od 25.09.2015. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. ... od 18.06.2010. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu br. U-... od 26.05.1999. godine, zbog prestanka potrebe za njegovim radom.Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 212/16 od 05.02.2016. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda tako što je usvojen tužbeni zahtev i kao nezakonito poništeno rešenje tuženog br. ... od 18.06.2010. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. U-... od 26.05.1999. godine, zbog prestanka potrebe za njegovim radom. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 138.000,00 dinara.

Protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede pravila parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 i 55/2014), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 383. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom, na koju se revizijom ukazuje, jer je taj sud odlučio na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku i nije ga izmenio bez održavanja rasprave, već je izveo pravne zaključke drugačije od prvostepenog suda. Revizijsko ukazivanje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije relevantno, zato što ta povreda ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu br. U- ... od 26.05.1999. godine, a prema aneksu ugovora o radu od 13.03.2007. godine obavljao je poslove ... pogona ... . Spornim rešenjem br. ... od 18.06.2010. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, zbog prestanka potrebe za njegovim radom.Tuženi je 10.06.2010. godine doneo Program rešavanja viška zaposlenih u kome su, pored ostalog, utvrđeni kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih i to rezultati rada kao osnovni kriterijum i više dopunskih kriterijuma koji će se primeniti ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada. Pre donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih, tuženi je doneo novi akt o sistematizaciji poslova koji je stupio na snagu 30.04.2010. godine u kome ne postoje poslovi na kojima je radio tužilac. Prema Programu rešavanja viška zaposlenih tužilac je u grupi zaposlenih čiji poslovi su ukinuti. U vreme donošenja spornog rešenja tužilac je bio predsednik Nadzornog odbora sindikalne organizacije kod tuženog. Dopisom predsednika sindikalne organizacije od 09.06.2010. godine dostavljenim direktoru tuženog, tuženi je obavešten koji sindikalni predstavnici uživaju posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu, među njima je naveden i tužilac.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno primenio član 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09) u vezi sa članom 188. istog zakona, kada je usvojio tužbeni zahtev i poništio sporno rešenje br. ... od 18.06.2010. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenog obima posla.

Odredbom člana 188. Zakona o radu propisano je da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru; 2) predsedniku sindikata kod poslodavca; 3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku (stav 1); broj sindikalnih predstavnika koji uživaju zaštitu u smislu stava 1. tačka 3) ovog člana utvrđuje se kolektivnim ugovorom, odnosno sporazumom sindikata sa poslodavcem, zavisno od broja članova sindikata kod poslodavca (stav 3).

S obzirom na navedene zakonske odredbe pravilno je drugostepeni sud zaključio da je nezakonito sporno rešenje o otkazu ugovora o radu od 18.06.2010. godine, jer je tužilac, kao predstavnik sindikalne organizacije kod tuženog, na osnovu člana 188. stav 1. tačka 3. Zakona o radu uživao posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu i u situaciji kada su ukinuti poslovi na kojima je radio, što tuženi nije poštovao, već je doneo sporno rešenje kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom.

Revizijskim navodima se ukazuje da tužilac kao predsednik Nadzornog odbora sindikalne organizacije kod tuženog, nije uživao zaštitu od otkaza ugovora o radu u smislu člana 105. stav 1. tačka 3. i stava 3. Kolektivnog ugovora tuženog od 27.11.2007. godine. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ovi navodi nisu osnovani. Odredbom člana 105. stav 1. tačka 3. Kolektivnog ugovora predviđeno je da zaštitu od otkaza uživa imenovani ili izabrani član odbora sindikalne organizacije, dok je stavom 3. istog člana predviđeno da se broj sindikalnih predstavnika koji uživaju zaštitu u smislu stava 1. tačka 3. ovog člana, utvrđuje zavisno od broja članova zaposlenih u sindikalnoj organizaciji kod poslodavca i to na svakih 25 članova po jedan sindikalni predstavnik. Naime, aktom od 09.06.2010. godine sindikalna organizacija je obavestila tuženog o zaposlenima koji uživaju zaštitu od otkaza, a među njima je bio tužilac. Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu ustanovljena je članom 188. Zakona o radu u cilju realizacije prava na slobodno sindikalno organizovanje i delovanje, a u delu zaštite sindikalnih predstavnika tačkom 3. stav 1. u vezi sa stavom 3. ovog člana, zajedničko je ovlašćenje sindikata i poslodavca da sporazumom ili kolektivnim ugovorom utvrde samo broj zaštićenih predstavnika prema jednom kriterijumu: broj članova sindikata. U konkretnom slučaju sindikat i tuženi su to učinili, tako što je članom 105. stav 3. Kolektivnog ugovora predviđeno da na svakih 25 članova sindikata jedan sindikalni predstavnik uživa zaštitu od otkaza ugovora o radu. Imajući u vidu navedeno, revizijski sud je našao da je autonomna stvar sindikata da na osnovu člana 105. Kolektivnog ugovora poimenično odredi ko su zaštićeni sindikalni predstavnici, što je dopisom od 09.06.2010. godine učinio. U situaciji kada je tužilac imao svojstvo sindikalnog predstavnika, kao osnova koji je značio zaštitu od otkaza, tuženi mu nije mogao otkazati ugovor o radu, iako su ukinuti poslovi koje je obavljao. Ukidanje poslova koje je zaposleni obavljao predstavlja organizacionu promenu koja dovodi do prestanka potreba za njegovim radom, međutim, ako taj zaposleni uživa posebnu zaštitu u smislu člana 188. Zakona o radu, otkazivanje ugovora o radu bilo bi protivno toj odredbi, kako je u konkretnom slučaju pravilno zaključio drugostepeni sud, kada je poništio sporno rešenje od 18.06.2010. godine.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić