Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se i na odredbu člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

Drugostepena presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je u radnom odnosu kod tužene i u periodu od 01.08.2014. godine do 24.09.2014. godine obavljao je rad u smenama koji je bio organizovan i to od 8 do 20 časova i od 20 do 8 časova. Tužena je rešenjem utvrdila da se tužiocu isplata plate vrši, između ostalog i primenom koeficijenta za smenski rad od 0,145%. Prema nalazu veštaka ekonomsko-finansijske struke tužena je tužiocu obračunavala i isplaćivala uvećanje zarada za smenski rad saglasno članu 27. PKU za policijske službenike i rešenju o koeficijentu zarade za tužioca. Međutim, po članu 27. PKU za policijske službenike propisano je da se osnovna plata za rad u smeni uvećava za 26%+10% što ukupno iznosi 28,6% od osnovne plate pa je tužiocu isplaćena manja plata po tom osnovu za 17.993,00 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, sa obrazloženjem da tužiocu u utuženom periodu pripada razlika između isplaćenog i pripadajućeg uvećanja za platu po osnovu rada u smenama u procentu od 28,6%. Navedeni procenat uvećanja propisan je za zaposlene koji smenski rad obavljaju povremeno, kako je to regulisano Zakonom o policiji („Službeni glasnik RS“, broj 101/05, 63/09-US i 92/11) koji se u konkretnom slučaju primenjuje za sporni period i Posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike („Službeni glasnik RS“, broj 18/11 od 06.03.2011. godine) čija je važnost produžena Sporazumom o produženju važenja roka istog („Službeni glasnik RS“, broj 46/14) od 30.04.2014. do 24.09.2014. godine.

Nasuprot stanovištu prvostepenog suda, drugostepeni sud je, preinačujući prvostepenu presudu, odbio tužbeni zahtev u celosti. Neosnovanim je ocenjen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio isplatu razlike uvećane zarade po osnovu smenskog rada obračunate uz uvećanje od 28,6% od osnovne plate, imajući u vidu da saglasno odredbi člana 147a. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, broj 101/05... 92/11), zaposleni ima pravo na dodatak na platu, pored ostalog i za rad u smenama 28,6% od osnovne plate ako radi na poslovima na kojima se smenski rad uvodi povremeno. Na osnovu ove zakonske odredbe isplata uvećane plate, odnosno dodatka na platu zaposlenima u MUP-u, po osnovu rada u smenama uslovljena je činjenicom da je smenski rad konkretnog zaposlenog povremen, odnosno da zaposleni ne radi u stalnom režimu smenskog rada. Odredbom člana 27. PKU za policijske službenike objavljen u Službenom glasniku RS broj 18/2011 (koji je bio u primeni od 24.03.2011. godine od 24.09.2014. godine) ugovoreno je da se osnovna plata zaposlenog policijskog službenika uvećava pored ostalog za rad u smeni za 26%, s tim što je primena iste odredbe prema odredbi člana 88. stav 2. istog kolektivnog ugovora odložena i uslovljena izmenama odredbe člana 147. Zakona o policiji i Rebalansom budžeta za 2011. godinu. Izmene odredbe člana 147. Zakona o policiji izvršene Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, broj 92/11), dovele su do toga da je navednom propisu dodat član 147a. naslovljen sa „dodaci na platu“ kojim je propisano da zaposleni ima pravo na dodatak na platu za rad u smenama 28,6% od osnovne plate, ali samo pod uslovom da radi na poslovima na kojima se smenski rad uvodi povremeno.

Neosnovan je navod revidenta kojim osporava stanovište drugostepenog suda da tužilac nema pravo na uvećanje plate za 28,6% po osnovu rada u smenama, odnosno da je svoju odluku zasnovao na pogrešnoj primeni odredaba Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike. Navedeni procenat uvećanja plata propisan je odredbom člana 147a. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, broj 101/05... 92/11) i namenjen je zaposlenima koji rade na poslovima na kojima se smenski rad uvodi povremeno. To je dodatak na platu koji nije uzet u obzir pri vrednovanju poslova radnog mesta zbog toga što za to radno mesto nije predviđen rad u smenama. Uvećanje plate se obračunava na svaki sat rada, ako zaposleni koji nema smenski rad povremeno radi u smenama. Tužiocu je rad u smenama izražen kroz koeficijent za obračun plate pri vrednovanju poslova radnog mesta i isplaćuje mu se za svaki mesec. Kako je neredovnost u radu na nekim radnim mestima stalni uslov rada i tako je vrednovan kroz koeficijet, a na nekim radnim mestima nije stalni uslov rada, već se uvodi povremeno, to ni zaposleni na tim radnim mestima nisu u istom položaju. S toga je neosnovano pozivanje revidenta na pravo zaposlenih na jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod istog poslodavca.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 414. ZPP odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić