U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zdravko Ćosić, advokat iz ..., protiv tužene Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Rusanda“ sa sedištem u Melencima, čiji je punomoćnik Jovica Ostojin, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2135/2018 od 03.10.2018. godine i dopunske presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2135/2018 od 03.12.2018. godine, u sednici održanoj 12.02.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2135/2018 od 03.10.2018. godine.

UKIDA SE dopunska presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2135/2018 od 03.12.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke i u navedenom delu predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 638/17 od 29.05.2018. godine, stavom prvim i drugim izreke, poništeno je rešenje tužene br. .. od 19.07.2017. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i prestao radni odnos danom donošenja rešenja i obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom trećim i četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužioca vrati na radno mesto koje je radio pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, odnosno na radno mesto koje odgovara stručnoj spremi, znanjima i sposobnostima tužioca, kao i zahtev tužioca za isplatu zatezne kamate na troškove postupka za period od presuđenja pa do izvršnosti presude. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2135/2018 od 03.10.2018. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u prvom i drugom stavu izreke. Dopunskom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2135/18 od 03.12.2018. godine, usvojena je žalba tužioca i preinačena prvostepena presuda u trećem stavu izreke, tako što je obavezana tužena da tužioca vrati na rad, na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima (stav prvi izreke), dok je u preostalom odbijajućem delu žalba tužioca odbijena i prvostepena presuda potvrđena (stav drugi izreke), a tužena obavezana da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka (stav treći izreke). Protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana u delu kojim je poništeno rešenje tužene, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tužene na radnom mestu „medicinska sestra – tehničar u intenzivnoj nezi nivoa 2 i 3“. Rešenjem tužene od 19.07.2017. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog težih povreda radnih obaveza utvrđenih Zakonom o radu (čl. 179. st. 1. tač. 1, 2. i 5.) i povrede radne dužnosti utvrđene internim aktom tuženog (čl. 117. i 118. Kolektivnog ugovora tužene). Tužilac je odgovoran zbog toga što je 16.11.2016 godine prilikom pružanja medicinske usluge zbrinjavanja pacijenta, tom pacijentu naneo teške telesne povrede u vidu hematoma na levoj arkadi, donjoj usni levo i na čelu, čime je pokazao nesavesnost u radu, prekoračenje i zloupotrebu ovlašćenja. Nije obavestio glavnu sestru i lekara, već je sam vršio dijagnostiku i ponašao se nedolično prema korisniku usluga, tako što ga je fizički povredio, a drugog zaposlenog u specijalnoj bolnici je primoravao da prikriva ovaj događaj. Pokazao je neodgovornost u službi, jer kao deo medicinskog osoblja nije predvideo teže posledice koje su mogle da nastupe po život i zdravlje pacijenta. Na osnovu lekarskog izveštaja od 16.11.2016. godine, utvrđene su telesne povrede kod pacijenta za koje je direktor tužene saznao 18.11.2016. godine, kada je podneta disciplinska prijava, u kojoj je navedeno da postoji osnovana sumnja da je tužilac učinio teže povrede radnih obaveza. Upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu doneto je 03.07.2017. godine, a otkaz ugovora o radu 19.07.2017. godine. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Prema članu 184. stav. 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – US), otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tačka 1. i st. 2. i 3. ovog Zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su bile osnov za davanje otkaza. Kako je direktor tužene saznao za činjenice koje su bile osnov za otkaz ugovora o radu 18.11.2016. godine, a rešenje o otkazu ugovora o radu doneto 19.07.2017. godine, po proteku roka iz člana 184. stav 1. Zakona o radu, osporeno rešenje je pravilno poništeno kao nezakonito, s obzirom da je nastupila zastarelost za davanje otkaza, zbog čega navodi revizije da je materijalno pravo pogrešno primenjeno nisu osnovani.

Revizijom se neosnovano osporava pravilnost ocene zastarelosti otkaza ugovora o radu isticanjem da je direktor tužene saznala za činjenice, značajne za donošenje rešenja o otkazu 13.06.2017. godine, nakon izjave oštećenog pacijenta BB. Navedeno je u suprotnosti sa sadržinom odluke direktora tužene o pokretanju postupka za utvrđenje povrede radne obaveze i radne discipline br. .. od 23.11.2016. godine i sadržini prijave o povredi radne discipline br. .. od 18.11.2016. godine na osnovu koje je disciplinski postupak prema tužiocu pokrenut, iz koje izričito proističu podaci o povredama pacijenta BB, koje su detaljno opisane u lekarskom izveštaju. Stoga je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, subjektivni rok za davanje otkaza pravilno ocenjen pobijanom presudom, kao i razlozi nastupanja prekluzije poslodavca. Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke. Po oceni revizijskog suda, u odnosu na deo zahteva kojim je odlučeno o vraćanju zaposlenog na rad, drugostepeni sud je donošenjem dopunske presude pogrešno primenio materijalno pravo propuštanjem da ispita zakonske uslove za primenu člana 191. stav 7. Zakona o radu, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotuno utvrđeno. Prema članu 191. stav 7. Zakona o radu, ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio protivno odredbama zakona kojima je propisan postupak prestanka radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime zarade dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog. Tužiocu je nezakonito otkazan ugovor o radu zbog zastarelosti otkaznog postupka, ali je u konkretnoj situaciji zbog okolnosti povređivanja pacijenta, prirode povreda koje su tužiocu stavljene na teret i delatnosti tužene, bilo neophodno da drugostepeni sud oceni da li je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, od čega zavisi i osnovanost tužiočevog zahteva za vraćanje na rad na osnovu člana 191. st. 1. i 7. Zakona o radu. U ponovnom postupku sud će posebno da ceni, da li je tužilac učinio teže povrede radnih obaveza koje su mu rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljene na teret, odnosno da li je nastao otkazni razlog iz člana 179. stav. 2. tač.1, 2. i 5. Zakona o radu. Tek tada je moguće doneti odluku o osnovanosti zahteva za o reintegraciju tužioca u radni odnos. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić