Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Biljane Dragojević i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Ćirković Midić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, PU u Novom Sadu, Odred žandarmerije iz Novog Sada, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2293/18 od 23.11.2018. godine, na sednici održanoj 29.08.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2293/18 od 23.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2293/18 od 23.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Novom Sadu, presudom P1 1743/2017 od 03.07.2018. godine, odbio je prigovor apsolutne nenadležnosti (stav prvi izreke). Delimično je usvojio tužbeni zahtev (stav drugi izreke), tako što je obavezao tuženu da isplati tužiocu na ime razlike naknade troškova za dolazak i odlazak s rada, za period od 01.09.2014. godine do 01.09.2017. godine, određene novčane iznose, sa zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu trećem izreke). Odbio je tužbeni zahtev za isplatu razlike naknade troškova prevoza za oktobar 2014. godine, jul 2015., decembar 2015., januar 2017.godine i maj 2017. godine, preko dosuđenih iznosa pa do traženih iznosa (sve bliže određeno u stavu četvrtom izreke). Obavezao je tuženu da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 92.080,00 dinara, sa zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate (stav peti izreke).

Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž1 2293/18 od 23.11.2018. godine, odbio je žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1743/17 od 03.07.2018. godine, u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog bitne povrede odredba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata dela naknade za troškove prevoza. Pravnosnažnom presudom obavezana je tužena da tužiocu isplati razliku između pripadajuće i isplaćene naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. S ozirom da iz navedenog sledi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP, i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužba je podneta 01.09.2017. godine. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 82.989,65 dinara.

Odredbom člana 441. ZPP, je propisano, da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca radi isplate na ime razlike naknade troškova za dolazak i odlazak s rada, kao glavnog zahteva, očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužene nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić