Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Gordane Ajnšpiler-Popović i Branka Stanića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca A.S. iz B.P., čiji je punomoćnik A.V., advokat iz N.S., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova Beograd, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade troškova dolaska i odlaska sa rada, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2066/14 od 11.08.2014. godine, u sednici održanoj 16.07.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE predlog tužene da se o reviziji izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2066/14 od 11.08.2014. godine, odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2066/14 od 11.08.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2066/14 od 11.08.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1246/2012 od 31.03.2014. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev, a tužena obavezana da tužiocu na ime neisplaćene naknade troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada isplati 28.357,68 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i naknadi troškove postupka od 58.710,73 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju zbog ujednačavanja sudske prakse, u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Odlučujući da li u konkretnom slučaju postoje uslovi da se o izjavljenoj reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, u konkretnom slučaju nije odstupljeno od sudske prakse, a izraženo pravno shvatanje u pobijanoj odluci je u skladu sa stavom Vrhovnog kasacionog suda zauzetim u presudi Rev2 1405/2013.

Kako nižestepene odluke ne odstupaju od ovog pravnog stava, nema razloga za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj.

Kako je drugostepena odluka protiv koje je izjavljena revizija, doneta 11.08.2014. godine, nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), od kada je ocena ispunjenosti uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu člana 404. ZPP u isključivoj nadležnosti ovog suda; Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 14. i člana 23. citiranih novela, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud nalazi da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

O zahtevu tužioca po tužbi podnetoj 22.08.2012. godine, pravnosnažno je presuđeno 11.08.2014. godine, nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14).

U konkretnom slučaju radi se o sporu iz radnog odnosa, koji se odnosi na potraživanje u novcu, pa se dozvoljenost revizije ceni pod istim uslovima kao u imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.

Stoga, kako vrednost predmeta spora pobijanog dela od 28.357,68 dinara, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.