2

rešenje o otkazu Ugovora o radu broj .../...-... od 23.12.2015. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, da naknadi štetu na ime izgubljene zarade u ukupnom iznosu od 763.586,72 dinara, sve u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate i da Fondu PiO, Filijala Beograd uplati za tužilju na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje iznos od 277.611,35 dinara. Stavom desetim, jedanaestim i dvanaestim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje GG i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu Ugovora o radu broj .../...-... od 23.12.2015. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, da naknadi štetu na ime izgubljene zarade u iznosu od 1.056.259,78 dinara, sve u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate i da Fondu PiO, Filijala Beograd uplati za tužilju na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje iznos od 383.976,97 dinara. Stavom trinaestim, četrnaestim i petnaestim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje DD i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu Ugovora o radu broj .../...-... od 23.12.2015. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, da naknadi štetu na ime izgubljene zarade u ukupnom iznosu od 531.567,30 dinara, sve u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa kamatom počev od datuma dospelosti pa do isplate i da Fondu PiO, Filijala Beograd uplati za tužilju na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje iznos od 191.118,36 dinara. Stavom šesnaestim, sedamnaestim i osamnaestim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje ĐĐ i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu Ugovora o radu broj .../...-... od 23.12.2015. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, da naknadi štetu na ime izgubljene zarade u ukupnom iznosu od 625.546,13 dinara, sve u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa kamatom počev od datuma dospelosti pa do isplate i da Fondu PiO, Filijala Beograd uplati za tužilju ĐĐ na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje iznos od 224.225,83 dinara. Stavom devetnaestim, dvadesetim i dvadeset prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje EE i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu Ugovora o radu broj .../...-... od 23.12.2015. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, da naknadi štetu na ime izgubljene zarade u ukupnom iznosu od 400.365,99 dinara, sve u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa kamatom počev od datuma dospelosti pa do isplate i da Fondu PiO, Filijala Beograd uplati za tužilju na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje iznos od 144.608,51 dinar. Stavom dvadeset drugim, dvadeset trećim i dvadeset četvrtim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje ŽŽ i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu Ugovora o radu broj .../...-... od 23.12.2015. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, da naknadi štetu na ime izgubljene zarade u ukupnom iznosu od 630.674,76 dinara, sve u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa kamatom počev od datuma dospelosti pa do isplate i da Fondu PiO, Filijala Beograd uplati za tužilju na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje iznos od 226.128,03 dinara. Stavom dvadeset petim, dvadeset šestim i dvadesetim sedmim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje ZZ i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu Ugovora o radu broj .../...-... od 23.12.2015. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, da naknadi štetu na ime izgubljene zarade u ukupnom iznosu od 519.429,62 dinara, sve u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa kamatom počev od datuma dospelosti pa do isplate i da Fondu PiO, Filijala Beograd uplati za tužilju na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje iznos od 186.255,27 dinara. Stavom dvadeset osmim, dvadeset devetim i tridesetim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje II i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu Ugovora o radu broj .../...-... od 23.12.2015. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, naknadi štetu na ime izgubljene zarade u ukupnom iznosu od 635.434,87 dinara, sve u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa kamatom počev od datuma dospelosti pa do isplate i da Fondu PiO, Filijala Beograd uplati za tužilju na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje iznos od 227.893,55 dinara. Stavom trideset prvim, trideset drugim i trideset trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca JJ i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu Ugovora o radu broj .../...-... od 23.12.2015. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad, naknadi štetu na ime izgubljene zarade u ukupnom iznosu od 722.429,29 dinara, sve u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa kamatom počev od datuma dospelosti pa do isplate i da Fondu PiO, Filijala Beograd uplati za tužioca na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje iznos od 260.159,67 dinara. Stavom trideset četvrtim, tridesetim petim i trideset šestim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje KK i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu Ugovora o radu broj .../...-... od 23.12.2015. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, da naknadi štetu na ime izgubljene zarade u ukupnom iznosu od 619.655,87 dinara, sve u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa kamatom počev od datuma dospelosti pa do isplate i da Fondu PiO, Filijala Beograd, uplati za tužilju na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje iznos od 222.041,14 dinara. Stavom trideset sedmim, trideset osmim i trideset devetim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje LL i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu Ugovora o radu broj .../...-... od 23.12.2015. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, da naknadi štetu na ime izgubljene zarade u ukupnom iznosu od 494.773,66 dinara, sve u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa kamatom počev od datuma dospelosti pa do isplate i da Fondu PiO, Filijala Beograd, uplati za tužilju na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje iznos od 176.358,54 dinara. Stavom četrdesetim izreke, obavezan je tuženi da isplati parnične troškove tužiocima u ukupnom iznosu od 1.572.360,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada nastupe uslovi za izvršenje pa do isplate, dok je u preostalom delu za period od 15.07.2020. godine, do dana kada se steknu uslovi za izvršenje, zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka, odbijen kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3412/20 od 14.01.2021. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu 1-39 izreke, a žalba tuženog u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četrdesetom izreke prvostepene presude, pa je obavezan tuženi da tužiocima solidarno naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 4.038.143,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate, dok se zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka, na ime odgovora na žalbu i sudskih taksi na odgovor na žalbu, odbija kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog parničnog postupka, kao neosnovan.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2 ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi tuženog da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije zakonom propisan kao revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog u Službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu i to: tužilje LL, DD, ĐĐ, ZZ, ŽŽ, EE, KK i II na poslovima ... u Odeljenju ..., tužilac JJ na poslovima ..., ... u Odeljenju ... i RO dijagnostike u stomatologiji i tužioci AA, VV, BB i GG, na poslovima ... u Odeljenju ... . Tuženi je tužiocima u istoj formi i sa istom sadržinom dostavio rešenje o otkazu ugovora o radu od 23.12.2015. godine. Odlukom o izmeni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 11.12.2015. godine, izvršena je izmena Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 25.09.2014. godine u delu koji se odnosi na Službu za stomatološku zdravstvenu zaštitu usled ekonomskih i organizacionih promena i prestanka potrebe za obavljanjem određenih poslova u skladu sa Kadrovskim planom za 2013. godinu. Kao tehnološki višak su utvrđena radna mesta i organizacione jedinice u kojima su radili tužioci i ustanovljena je nova organizacija Službe za stomatološku zdravstvenu zaštitu u dve organizacione jedinice i to: Odeljenja za dečju i preventivnu stomatologiju sa ortopedijom vilice, u kojoj je predviđeno radno mesto doktora stomatologije sa 2 izvršioca, radno mesto stomatološka sestra- tehničar sa 6 izvršilaca, kao i radno mesto zubni tehničar sa 2 izvršioca i Odeljenje opšte stomatologije sa noćnim i hitnim prijemom u kome je predviđeno radno mesto zubni tehničar sa 1 izvršiocem, radno mesto doktora stomatologije sa 3 izvršioca, radno mesto stomatološka sestra-tehničar sa 5 izvršilaca. Programom rešavanja viška zaposlenih od 21.12.2015. godine, određeno je da iz ekonomskih i kadrovskih razloga ne postoji potreba za radom 48 radnika u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti koji ne primaju platu iz sredstava RFZO i za koje ni ubuduće neće biti obezbeđena sredstva za isplatu plate. Dat je tabelarni pregled zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju, među kojima se nalaze i tužioci. Tuženi je kao kriterijume za određivanje viška zaposlenih utvrdio: kadrovski plan zdravstvene ustanove koja utvrđuje potreban broj zaposlenih, izvor obezbeđenja sredstava za platu zaposlenih u stomatološkim službama i drugih dodataka i naknada u skladu sa zakonom, kao i obim za zadovoljavanje potreba korisnika stomatoloških usluga.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su usvojili tužbeni zahtev.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...75/14) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Odredbom člana 154. istog Zakona propisano je da je poslodavac dužan da, pre donošenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih. Odredbom člana 155. istog Zakona propisano je da program naročito sadrži: 1) razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih; 2) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca; 3) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju; 4) kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih; 5) mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere; 6) sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih; 7) rok u kome će biti otkazan ugovor o radu.

Odredbom člana 191. Zakona o radu, propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kom zaposleni nije radio. Stavom 6. istog člana propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete u dvostrukom iznosu od iznosa utvrđenog u skladu sa stavom 5. ovog člana.

Kako je u konkretnom slučaju kod tuženog utvrđena nova organizacija rada i ustanovljena radna mesta doktora stomatologije, stomatološka sestra-tehničar i zubni tehničar, sa utvrđenim brojem izvršilaca na svim poslovima, tuženi je bio dužan da prilikom utvrđivanja viška zaposlenih tužioce izloži konkurenciji sa ostalim zaposlenima koji su ispunjavali uslove za obavljanje tih poslova i da na isti način, bez diskriminacije, dovede u isti položaj sve zaposlene. U situaciji kada tuženi nije ukinuo Službu za stomatološku zdravstvenu zaštitu, već je u njenom okviru formirao nova odeljenja i radna mesta, tuženi je bio dužan da tužioce izloži konkurenciji sa ostalim zaposlenima pod jednakim uslovima, a ne prema kriterijumu da li se radi o fondovskim ili nefondovskim zaposlenima. Poslodavac je bio dužan da navede u čemu se sastoje promene, da zatim primenom tačno određenih kriterijuma koji nisu diskriminatorskog karaktera utvrdi za radom kog zaposlenog je prestala potreba, što tuženi nije učinio. Kako tuženi nije postupio na opisani način to su pravilno nižestepeni sudovi, suprotno revizijskim navodima, utvrdili da su pobijana rešenja o otkazu tužilaca nezakonita, zbog čega su ista poništena.

Takođe, tuženi – poslodavac u toku postupka nije dokazao da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa nije moguć, shodno članu 191. stav 6. Zakona o radu, te su u tom delu revizijski navodi neosnovani. Bez uticaja su i navodi revizije da tužilja VV nije istakla zahtev za naknadu štete na ime izgubljene zarade za period posle januara meseca 2017. godine, s obzirom da je tužilji dosuđena naknada štete na ime izgubljene zarade zaključno sa januarom mesecom 2017. godine, pa su i doprinosi za taj period obračunati i dosuđeni u nominalnom iznosu.

Posledica poništaja osporenog rešenja je obaveza tuženog da tužioce vrati na rad, kao i da tužiocima naknadi štetu na ime izgubljene zarade, a čija visina je utvrđena nalazom i mišljenjem veštaka, kao i da za tužioce izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa članom 2. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Ostalim navodima revizije, ponavljaju se žalbeni razlozi koji su bili predmet ocene apelacionog suda, čije razloge prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako tuženi nije uspeo sa revizijom, to mu troškovi revizijskog postupka ne pripadaju, shodno primeni člana 153. ZPP, a sastav odgovora na reviziju tužilaca nije bio nužan i neophodan za donošenje revizijske odluke, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 165. ZPP.

Podnesak tuženog od 14.06.2021. godine, nije uzet u razmatranje kao dopuna revizije, s obzirom da je podnet po proteku roka za izjavljivanje ovog pravnog leka propisanog članom 403. stav 1 ZPP, pa ni odgovor tužilaca na dopunu revizije.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić