Protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1743/20 od 25.11.2020. godine, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u skladu sa odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka koje mogu biti revizijski razlog u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Tužilac, na osnovu odluke o osnivanju Javne ustanove „Vojvođanska akademija nauka, umetnosti i kulture“ (VANUK), koju je donela Skupština APV 07.07.2015. godine i rešenja Pokrajinske Vlade od 27.07.2015. godine kojom je imenovan za direktora VANUK-a, traži da mu se od momenta imenovanja na mesto direktora dana 27.07.2015. godine pa sve do 30.05.2016. godine (kada je podneo ostavku) isplate zarade, pripadajući doprinosi, putni troškovi, plaćene takse i ostali stalni troškovi koji su preduzeti programom rada VANUK-a od jula 2015. godine, pa do 30.05.2016. godine, a zatim u vezi registracije kod Privrednog suda u Novom Sadu da mu se plate računi za korišćenje mobilnog telefona u službene svrhe i jubilarna nagrada, sve to u iznosima koje je opredelio u tužbenom zahtevu.

U postupku je utvrđeno da Javna ustanova „Vojvođanska akademija nauka, umetnosti i kulture“, nikada nije registrovana niti je počela sa radom, tako da tužilac nikad i nije zvanično stupio na dužnost direktora ustanove. Zatim je utvrđeno da ne postoji ugovor o radu niti bilo koji drugi akt kojim bi se regulisala tužiočeva prava iz radnog odnosa. Na sednici održanoj 27.07.2015. godine Pokrajinska Vlada je donela rešenje kojim je imenovala predsednika VANUK-a i članove upravnog odbora i rešenje kojim je imenovala predsednika i članove nadzornog odbora. Na sednici od 26.08.2015. godine doneto je rešenje o davanju saglasnosti na statut VANUK-a koji je donet 24.08.2015. godine.

Ustavni sud Republike Srbije je odlukom IUo-314/2015 od 22.05.2017. godine utvrdio da odluka Skupštine APV o osnivanju javne ustanove Nacionala Vojvođanska Akademija nauka i umetnosti i kulture („Službeni list APV“ broj 29/15) nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Shodno tome u Privrednom sudu u Novom Sadu nije ni izvršena registracija naznačene ustanove. Prema Pokrajinskoj uredbi o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu APV za 2015. godinu i prema Programu VANUK-a planirana su sredstva za plate zaposlenih od 1.771.094,00 dinara iz tekuće budžetske rezerve i za troškove prevoza 40.000,00 dinara, a u visini realne cene markice.

Nižestepeni sudovi nalaze da iako je tužilac preduzimao radnje registracije javne ustanove VANUK-a, te radnje ne mogu predstavljati rad sa karakteristikama radnog odnosa. Davanje intervjua, prisustva raznim sastancima, razgovori, pregovori sa pokrajinskim institucijama, a da se ne može utvrditi na koju temu je tužilac istima prisustvovao i vodio razgovore, takođe se ne može smatrati radom sa karakteristikama radnog odnosa. VANUK nikada nije bio registrovan, pa planirana sredstva iz tekuće budžetske rezerve Pokrajinske Vlade za zaposlene i druge naknade nisu se mogle ni realizovati. Tužilac je bez ikakvog osnova izvršio lično plaćanje oko registracije VANUK-a, ali za to nije imao ovlašćenje niti naloge za takvu vrstu plaćanja. Stoga je tužbeni zahtev ocenjen kao neosnovan.

Ovakav zaključak nižestepenih sudova je pravilan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno postupili kada su odbili tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je u periodu od 27.07.2015. godine pa do 30.05.2016. godine zasnovao radni odnos sa tuženim počev od 27.07.2015. godine, te da se obaveže tuženi da tužiocu u navedenom periodu prizna sva prava u radnom odnosu i iz radnog odnosa. Da bi se moglo udovoljiti ovakvom tužbenom zahtevu bilo je neophodno da bude izvršena registracija ustanove, za koju je tužilac imenovan kao direktor, što nije učinjeno i da se zaključi ugovor o radu, a što sve nije realizovano. Stoga tužilac nema ni pravo na naplatu jubilarne nagrade u visini od 196.404,45 dinara, jer pravo na isplatu jubilarne nagrade podrazumeva postojanje radnog odnosa i obavljanje posla legalno zaključenog shodno odredbama ugovora o radu u smislu člana 30. i člana 120. Zakona o radu, što u ovom slučaju ne stoji. Zato su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. U pogledu preostalog dela zahteva, imajući u vidu činjenicu da Pokrajinska akademija nauka nije bila registrovana pri Privrednom sudu, ne može se smatrati da, iako je postojalo rešenje pokrajinske vlade o imenovanju tužioca na mesto direktora, da je tužilac zasnovao radni odnos. Zakon o radu, a ni drugi propis ne poznaje faktički radni odnos da bi tužilac po tom osnovu ostvario tražena prava – u vidu isplate zarade. Shodno tome, i druge troškove koje je tužilac imao ne može zahtevati jer je isti uzrokovao samostalno, a na te preduzete radnje nije bio obavezan. Svojim samopreduzetim radnjama tužilac je uzrokovao sebi troškove, a što nije bio u obavezi da učini.

Činjenica da je pokrajinska vlada predvidela sredstva za posebnu namenu (za zaradu, prevoz i druge troškove), nije od značaja jer Akademija kao institucija nije bila oformljena (registrovana pri Privrednom sudu), pa samo imenovanje tužioca za predsednika Akademije od strane pokrajinske vlade nije moglo da da legitimitet statusa radnog odnosa tužiocu pri Akademiji u osnivanju, a time ni osnov za potraživanje traženih iznosa. Ovo i iz razloga što ako je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da neki akt nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne može se obratiti sudu tužbom za naknadu štete pre nego što pokuša da otkloni štetne posledice neustavnosti i (ili) neustavnosti kasiranog opšteg akta izmenom pojedinačnog akta od strane njegovog podnosioca, a ukoliko to nije moguće – podnošenjem zahteva Ustavnom sudu da svojom odlukom odredi drugi način otklanjanja štetnih posledica (utvrđivanjem prava na naknadu štete, povraćaj u pređašnje stanje ili na drugi način) - (pravno shvatanje utvrđeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 17.12.2021. godine).

Iz svega iznetog proizilazi da su revizijski navodi tužioca neosnovani pa je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić