.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 88/2022
05.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Milutinović, advokat u ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća MEDIANA Niš, čiji je punomoćnik Dragan Jovanović, advokat u ..., radi isplate razlike zarade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu 47Gž1 3137/2021 od 15.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 05. maja 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu 47Gž1 3137/2021 od 15.07.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu 47Gž1 3137/2021 od 15.07.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu 3P1 broj 768/20 od 15.03.2021. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za period od 01.12.2012. godine do 31.01.2015. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, te je obavezan tužilac da tuženom na ime naknade troškova postupka isplati ukupan iznos od 96.367,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu 47Gž1 3137/2021 od 15.07.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, preinačena je odluka o troškovima sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 81.300,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku i zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od 5 sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužioca u odnosu na tuženog poslodavca, za isplatu razlike u osnovnoj zaradi zasnovanoj na odredbama Kolektivnog ugovora kod poslodavca, na način koji nije u suprotnosti pravnim stavovima sudova izraženim u pravnosnažnim sudskim presudama donetim u istovetnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Navedeno imajući u vidu da tuženi nije mogao programom poslovanja predvideti veće iznose za isplatu osnovne zarade od onih koje su predviđene fiskalnom politikom Vlade Republike Srbije, niti isplatiti osnovne zarade prema merilima iz kolektivnog ugovora i ugovora o radu, ukoliko tako obračunata osnovna zarada nije u skladu sa važećim zakonima, odnosno da je tuženi dužan da politiku zarade utvrđuje u skladu sa politikom projektovanog rasta zarada u javnom sektoru, koju utvrđuje Vlada Republike Srbije za godinu za koju se program donosi. Tužilac se za dokaz drugačije sudske prakse poziva na jednu pravnosnažnu presudu. Međutim, navedena odluka se odnosi na drugačije činjenično stanje. Osim toga, postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiju važeću sudsku praksu, da bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti radi ujednačavanja sudske prakse.
Iz iznetih razloga je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju, tužba je podneta dana 31.03.2016. godine. Vrednost predmeta pobijanog dela pravnosnažne odluke je 416.720,80 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost 3339,05 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Zato revizija nije dozvoljena prema opštem pravilu iz člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Dozvoljenost revizije tuženog ne postoji ni po članu 441. Zakona o parničnom postupku, budući da predmet spora nije u vezi sa postojanjem, zasnivanjem ili prestankom radnog odnosa. Tužba za predmet ima zaštitu prava iz radnog odnosa, ali predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, te se ne radi o sporu po članu 441. Zakona o parničnom postupku.
Shodno navedenom, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
