U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Goran Ilić, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za saobraćaj „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Stojan Ilić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3270/15 od 14.01.2016. godine, u sednici održanoj 04.05.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3270/15 od 14.01.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 1110/13 od 28.09.2015. godine, stavom prvim izreke, poništeno je rešenje tuženog o prestanku potrebe za radom tužioca broj ... od 01.10.2013. godine, kao nezakonito; stavom drugim izreke, poništeno je rešenje tuženog o prestanku potrebe za radom tužioca broj ... od 22.10.2013. godine kao nezakonito i naloženo tuženom da tužioca vrati na poslove radnog mesta … ili na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnom iskustvu; stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 123.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3270/15 od 14.01.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 1110/13 od 28.09.2015. godine; stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na konkretne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku koje su učinjene pred drugostepenim sudom, zbog kojih revizija može da se izjavi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 25.06.2002. godine, a na osnovu aneksa br. 1 ugovora o radu od 03.11.2009. godine obavljao je poslove … . Odlukom tuženog od 09.09.2013. godine usvojen je predlog Programa rešavanja viška zaposlenih, koji je dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje i sindikatima, koji su dali mišljenje, pa je tuženi 01.10.2013. godine usvojio Program rešavanja viška zaposlenih. Programom je utvrđeno da je od ukupno 235 zaposlenih kod tuženog, višak 35. Članom 7. Programa predviđeni su kriterijumi (osnovni i dopunski) za utvrđivanje viška. Tuženi je rešenjem od 01.10.2013. godine utvrdio da je prestala potreba za radom tužioca na radnom mestu … zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, da tužiocu nije mogao da obezbedi premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, te da će se tužiocu otkazati ugovor o radu nakon isplate otpremnine. Rešenjem tuženog od 22.10.2013. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom i tužiocu je isplaćena otpremnina. Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka tuženog od 03.10.2008. godine, pod brojem 13, naziv posla … u rubrici broj izvršilaca navedeno je „po potrebi“. Na radnom mestu na kojem je tužilac radio bilo je četiri izvršioca i pre i posle proglašenja tužioca tehnološkim viškom.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09), usvojili tužbeni zahtev i poništili sporna rešenja od 01.10.2013. godine kojim je utvrđeno da je prestala potreba za radom tužioca i od 22.10.2013. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da prilikom utvrđivanja viška zaposlenih na radnom mestu …, na kojem je tužilac radio, tuženi nije primenio kriterijume propisane članom 7. Programa za rešavanje viška zaposlenih od 01.10.2013. godine. Naime, posle organizacionih promena kod poslodavca, ovi poslovi se i dalje obavljaju sa istim brojem izvršilaca kao pre, tako da je nejasno zašto je tužilac proglašen viškom zaposlenih na tom radnom mestu. Tuženi je na sve izvršioce ovih poslova morao primeniti kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih koje utvrdio članom 7. Programa, a koji se i primenjuju upravo u situaciji smanjenja broja izvršilaca, kada je potrebno od više izvršilaca na jednom radnom mestu odrediti ko od njih predstavlja višak, zato što postoji konkurencija više zaposlenih za jedno radno mesto. Stoga je ostalo nejasno zašto je tužilac kao jedan od ukupno četiri zaposlena na istim poslovima proglašen za višak, posebno imajući u vidu da Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka tuženog od 2008. godine nije određen broj izvršilaca na radnom mestu na kojem je tužilac radio. Zbog propusta tuženog da primeni kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih, tužiocu je nezakonito otkazan ugovor o radu. Kako nisu ispunjeni uslovi za primenu otkaznog razloga iz člana 179. tačka 9. Zakona o radu, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos i tuženi je u obavezi da tužioca vrati na rad na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu člana 414. stav 2. ZPP, obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić