.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 884/2019
15.07.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Duško Nikodijević, advokat iz ..., protiv tuženog „Goša Montaža“ AD iz Beograda, čiji je punomoćnik Ivan Vujić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2312/17 od 15.06.2018. godine, u sednici održanoj 15.07.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2312/17 od 15.06.2018. godine i presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani P1 694/13 od 09.02.2017. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Delimičnom presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani P1 694/2013 od 09.02.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog od 16.04.2013. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu sa pratećim aneksima. Stavom drugim izreke, određeno je da će o tužbenom zahtevu tužioca koji se odnosi na isplatu razlike zarade i troškovima spora biti odlučeno konačnom presudom.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2312/17 od 15.06.2018. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena delimična presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani P1 694/2013 od 09.02.2017. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu ... grupe po osnovu ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 26.11.2006. godine sa pratećim aneksima. Odlukom Nadzornog odbora tuženog od 21.02.2012. godine, pokrenut je postupak za utvrđivanje viška zaposlenih, utvrđeno da će poslodavac u postupku rešavanja viška zaposlenih doneti program i da će se u tom postupku primenjivati čl. 126-129 Kolektivnog ugovora, kojima je su predviđeni kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih. Pravilnikom tuženog o organizaciji i sistematizaciji poslova od 25.12.2012. godine, broj izvršilaca na radnom mestu ... je smanjen sa 241 na 156 zaposlenih. Program rešavanja viška zaposlenih donet je 25.01.2013. godine, a tuženi je sačinio objedinjenu listu – pregled ocena ... i ...25.01.2013. godine, na osnovu izvršenih anketa iz organizacionih jedinica u kojima su radili. Predloženo je da tehnološkim viškom budu proglašeni svi zaposleni kojima u koloni „komentar“ ne stoji da zadovoljava kriterijume ili da u potpunosti zadovoljava kriterijume. Tužilac je za redovnost na radu dobio ocenu 4,2, za zalaganje 3,3 i za samostalnost ocenu 2, pri čemu je u komentaru navedeno da tužilac ispoljava „nizak nivo lične odgovornosti“, pa je primenom osnovnog kriterijuma proglašen za tehnološki višak. Rešenjem tuženog od 16.04.2013. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled smanjenog obima posla i ekonomskih teškoća u poslovanju kod tuženog i radni odnos mu je prestao 01.05.2013. godine.
Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, nalazeći da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, primenom člana 179. tačka 9. Zakona o radu.
Vrhovni kasacioni su nalazi da u postupku pred prvostepenim i drugostepenim sudom zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.
Članom 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, odnosno ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Odredbom čl. 153-157. tog zakona propisan je postupak koji je poslodavac dužan da sprovede prilikom oglašavanja zaposlenih za tehnološki višak, kao i mere koje je dužan da preduzme. U članu 155. stav 3. navedenog zakona propisano je da program donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor, direktor. Odredbom člana 155. stav 3. istog zakona propisano je da program naročito sadrži razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih, ukupan broj zaposlenih, broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staža osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju, kriterijume za utvrđenje viška zaposlenih, mere za zapošljavanje predviđene zakonom, sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih i rok u kome će biti otkazan ugovor o radu.
U ovom slučaju, program rešavanja viška zaposlenih doneo je nadzorni odbor tuženog, a iz do sada utvrđenog činjeničnog stanja se ne može zaključiti da li doneti program sadrži kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih i druge elemente propisane članom 155. stav 3. Zakona o radu. Odlukom nadzornog odbora tuženog od 21.12.2012. godine kojom je postupak za utvrđenje tehnološkog viška kod tuženog pokrenut, predviđeno da će program rešavanja viška zaposlenih biti donet primenom kriterijuma iz čl. 126-129. Kolektivnog ugovora, ali to ne znači da u programu rešavanja viška zaposlenih nisu morali biti jasno utvrđeni kriterijumi za određivanje viška zaposlenih i da kriterijumi iz kolektivnog ugovora čine sastavni deo programa.
Članom 127. Kolektivnog ugovora tuženog, propisano je da su rezultati rada predviđeni kao osnovni kriterijum za određivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, pri čemu se isti utvrđuju na osnovu ostvarenog učinka, prema utvrđenim normativima i standardima rada, a u njihovom odsusvu, na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca prema kvalitetu obavljenog posla, samostalnosti u radu i inovacijama, efikasnosti rada, odnosa prema radu, radnim zadacima i sredstvima rada, kao i dužini neplaćenih odsustva, sve za period od godinu dana.
Obrazložena ocena rezultata rada tužioca sačinjena je 18.01. 2013. godine, pre donošenja programa rešavanja viška zaposlenih sa utvrđenim kriterijumima. Tužilac je vrednovan uošteno, po kvalitetu obavljenog posla, samostalnosti u radu, redovnosti na poslu, zalaganju, učinku, sposobnosti i odnosu prema obavezama i sredstvima za rad. Ocenu je dao BB, direktor proizvodog pogona u kome je tužilac radio, dok iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da to lice nije bilo neposreedni rukovodilac tužioca, već da je ocenu dao po pripremljenom obrazcu za ocenjivanje, a da su poslovođe, šefovi i rukovodioci neposredno pratili rad tužioca. Shodno navedenom, ne može se zaključiti da su kod ocenjivanja izvršilaca na radnom mestu ... svih kategorija primenjeni kriterijumi iz Kolektivnog ugovora, na način predviđen tim ugovorom, individualnim vrednovanjem od neposrednog rukovodioca za period od najmanje godinu dana.
Iz navedenih razloga, a kako nije bilo uslova za preinačenje nižestepenih presuda Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP ukinuo presude prvostepenog i drugostepenog suda i predmet vratio na ponovno suđenje prvostepenom sudu, koji će imajući u vidu primedbe izložene u ovom rešenju ponovo ceniti, pravilno primenjujući odredbe člana 179. tačka 9. Zakona o radu, razloge za otkaz ugovora o radu tužiocu.
S obzirom da odluka o troškovima postupka zavisi od konačnog ishoda spora i postignutog uspeha stranaka, to je na osnovu člana 161. stav 3. ZPP ukinuta i odluka o troškovima postupka.
Na osnovu izloženog, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
