Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 863/2023 od 15.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke i u delu stava trećeg izreke koji se odnosi na naknadu materijalne štete na ime izgubljene zarade za vreme potpune nesposobnosti za rad. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u preostalom delu stava trećeg izreke i u stavu šestom izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, u pravnosnažnom delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog, na radnom mestu ... za ... do 28.08.2020. godine kada mu je usled povrede na radu i ostvarenja prava na invalidsku penziju prestao radni odnos. Tužilac je povređen na radnom mestu 27.12.2019. godine, kad je sa ekipom radnika tuženog vršio zamenu drvenog stuba sa izolatorima na 10kv vodu, izvod „...“, koji je izgoreo u gornjem delu, a ostatak ostao da visi na provodnicima. Prilikom podizanja novog stuba koji je poslovođa vukao konopcem, a ostala trojica zaposlenih, uključujući i tužioca, podupirala i podizala stub, tužilac je zbog nagiba terena hteo da podupre stub krampom i krenuo da isti potraži, ali se zbog konfiguracije terena okliznuo i pao pored stuba, usled čega mu je šlem spao sa glave, u kom momentu se keramički izolator sa šticnom otkačio sa provodnika i udario tužioca u glavu. Prisutni su pružili prvu pomoć tužiocu, izvučen je sa nepristupačnog terena do vozila, odakle je najpre prebačen u ambulantu u selu ..., a potom ga je hitna pomoć transportovala u ..., da bi bio prebačen u KC ... . U vezi nastale povrede obaveštena je inspekcija rada, koja je započela nadzor 27.12.2019. godine izlaskom na mesto nastanka događaja, o čemu je sačinjen zapisnik od 28. i 31.01.2020. godine, u kome je inspektor rada izneo zaključak da je do povrede došlo zato što poslodavac nije obezbedio mere zaštite života i zdravlja zaposlenih i to izborom radnih metoda kojima se obezbeđuje najveća moguća bezbednost i zaštita zdravlja na radu, tj. nisu sprovedene mere za bezbedan i zdrav rad, u kom smislu su tuženi i odgovorno lice kod tuženog presudom Prekršajnog suda u Leskovcu Pr 2369/20 od 23.08.2021. godine, potvrđenom presudom Prekršajnog apelacionog suda Prž 20936/21 od 04.11.2021. godine oglašeni odgovornim i osuđeni na novčanu kaznu.

Iz nalaza i mišljenja sudskih veštaka ortopeda i neuropsihijatra utvrđeno je da je tužilac kritičnom prilikom zadobio teške telesne povrede opasne po život, bliže opisane u nalazima veštaka, usled kojih je lečen u periodu od dana poveđivanja do 04.03.2020. godine, najpre U KC ..., na klinici za anesteziju i reanimaciju, potom na neurohirurškoj klinici i u OB ... na odeljenju za infektologiju, odakle je upućen u Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju ... banja gde je boravio od 31.08.2020. godine do 17.09.2020. godine zbog nemogućnosti samostalnog kretanja i samozbrinjavanja. Tužilac je trpeo bolove i strah trajanja i intenziteta opisanih u nalazu veštaka ortopeda i neuropsihijatra. Povrede su ostavile trajna telesna oštećenja, fizička i psihička, što onemogućava tužioca da obavlja opšte životne aktivnosti. Trajno mu je umanjenjena životna aktivnost 80% zbog čega trpi duševne bolove, a kod tužioca postoji i naruženost teškog stepena. Tužilac nije u mogućnosti da samostalno ustaje i hoda, da se okreće u krevetu, da se samostalno svlači i oblači, održava higijenu, da samostalno uzima hranu, za šta mu je potrebna pomoć druge osobe i pomagala. Vezanost za postelju uslovljena je posledicama teškog oštećenja mozga u smislu postojanja psihoorganskog sindroma, sa rezidualnom levostranom oduzetošću, razvojnim kontrakturama zglobova te strane, atrofijom mišića i drugih mekih tkiva. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka medicine rada utvrđeno je da se kod tužioca radi o definitivnom zdravstvenom stanju koje se nikakvim medicinskim procedurama i rehabilitacijom ne može popraviti, da od dana povređivanja ima trajni i potpuni gubitak radne sposobnosti 100% koji će trajati do kraja života, bez mogućnosti bilo kakvog poboljšanja. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko finansijske struke utvrđen je iznos izgubljene zarade za vreme potpune nesposobnosti tužioca za rad.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi, nakon ocene neosnovanosti prigovora nedostatka pasivne legitimacije, primenili materijalno pravo iz člana 164. Zakona o radu i čl. 154, 173, 174, 177. i 195. Zakona o obligacionim odnosima, citiranih u obrazloženju nižestepenih presuda i ocenili da postoji osnov odgovornosti tužene za nematerijalnu štetu i materijalnu štetu u vidu izgubljene zarade za vreme potpune nesposobnosti za rad koju je tužilac pretrpeo, samim tim i obaveza tuženog da je tužiocu naknadi.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Pod povredom na radu podrazumeva se povreda koja je uzročno vezana za obavljanje poslova i zadataka povređenog radnika, a odgovornost poslodavca za naknadu štete zaposlenog zbog povrede na radu zavisi od osnova i uslova odgovornosti. Osnov odgovornosti je krivica poslodavca za štetnu radnju ili propuštanje preduzimanja radnje, rizik od opasne stvari čiji je imalac poslodavac ili rizik od obavljanja opasne delatnosti kojom se poslodavac bavi. Krivica poslodavca se pretpostavlja, a pošto se radi o oborivoj pretpostavci poslodavac može dokazivati da je šteta nastala bez njegove krivice, a što u konkretnom slučaju tužena nije dokazala.

Tužilac je kritičnom prilikom pretrpeo povredu na radu kao zaposleni kod tuženog tokom izvršavanja radnog zadatka zamene drvenog stuba sa izolatorima, po nalogu neposrednog rukovodioca. U navedenom se ogleda uzročno-posledična veza između obavljanja opasne delatnosti i nastale štete, za koju tuženi odgovara po principu objektivne odgovornosti kao organizator opasne delatnosti za potrebe tuženog. Suprotno navodima revizije, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tuženi pasivno legitimisan u ovom sporu kao poslodavac tužioca u vreme povređivanja, po čijem nalogu, odnosno nalogu neposrednog rukovodioca tužioca takođe zaposlenog kod tuženog je kritičnom prilikom tužilac postupao.

Obaveza tuženog je bila da organizuje rad na način kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zašoslenih. Inspekcija rada je u vezi kritičnog događaja dala izveštaj da je do povređivanja tužioca došlo zato što poslodavac nije obezbedio mere zaštite života i zdravlja zaposlenih i to izborom radnih metoda kojima se obezbeđuje najveća moguća bezbednost i zaštita zdravlja na radu, tj. jer nisu sprovedene mere za bezbedan i zdrav rad. Način povređivanja i okolnosti pod kojima je došlo do povređivanja tužioca ne vode oslobađanju od odgovornosti tuženog, u smislu člana 177 stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, a na strani tužioca, i po oceni Vrhovnog suda, kritičnom prilikom nije bilo propusta u radu i ne postoje druge okolnosti koje bi ukazale na njegov doprinos nastaloj šteti ili njenom uvećanju, imajući u vidu da je radni zadatak obavljao po naređenju pretpostavljenog i da je postupao na do tada uobičajen način.

Tužilac se kritičnom prilikom zbog konfiguracije terena okliznuo i pao, a keramički izolator sa šticnom se otkačio sa provodnika i udario tužioca u glavu. Tuženi nije pravno relevantnim dokazima osporio tvrdnju tužioca da je kritičnom prilikom nosio šlem, ali da mu je usled okliznuća i pada spao sa glave, niti da je šlem nosio na propisan način. Činjenica da je tužilac kritičnom prilikom na sebi nosio opremu i sredstva za ličnu zaštitu, između ostalog šlem na glavi koji je vezao kaišem, ali da mu je isti prilikom okliznuća spao sa glave, nakon čega je zadobio povredu, utvrđena je ocenom iskaza tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke. Činjenica da sudski veštak ortoped nije mogao da se izjasni o mogućim posledicama koje bi proistekle u slučaju da je tužilac kritičnom prilikom imao šlem na glavi, suprotno navodima revizije ne dokazuju tvrdnju tuženog da tužilac prilikom izvršavanja radnog zadatka šlem nije nosio. Do povređivanja tužioca je došlo nakon što mu je šlem pao sa glave, pa je veštak ortoped dao nalaz i mišljenje o težini pretpeljenih telesnih povreda i intenzitetu i trajanju vidova nematerijalne štete koju je tužilac pretpeo prilikom pada i povređivanja, u kom trenutku nesporno tužiocu šlem nije bio na glavi.

Prilikom odmeravanja visine naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah, duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i na ime duševnih bolova zbog naruženosti, pravilno su nižestepeni sudovi cenili sve okolnosti iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima imajući u vidu vrstu i težinu telesne povrede tužioca, trajanje i jačinu fizičkog bola i straha koje je tužilac pretpeo, procenat umanjenja životne aktivnosti i stepen naruženosti kod tužioca usled zadobijene povrede. Pri tome je i drugostepeni sud u postupku odlučivanja o žalbi tuženog vodio računa o tome da li je naknada adekvatna značaju povređenog dobra, cilju kome služi, te prirodi i društvenoj svrsi obeštećenja, pa se po oceni Vrhovnog suda visina naknade nematerijalne štete dosuđena tužiocu po svim osnovima može smatrati pravičnom za obe parnične stranke, odnosno da iznosi koje je odmerio prvostepeni sud nisu previsoko odmereni.

Uzrok izgubljene zarade tužioca ima svoj osnov u povredi tužioca na radu kod tuženog, pa je tuženi u obavezi da otkloni štetne posledice koje je pretpeo u svojoj imovini. Prema odredbi člana 195. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, dužan je naknaditi mu, između ostalog, zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. U tom smislu naknada materijalne štete u vidu izmakle koristi odnosi se na gubitak u zaradi koju bi oštećeni ostvarivao da nije došlo do povređivanja. U smislu člana 189. stav 3. ZOO pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se osnovano mogao očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Sledom navedenog, pravilno su nižestepeni sudovi obavezali tuženog da tužiocu na ime izgubljene zarade za period od dana prestanka radnog odnosa do dana presuđenja isplati iznose utvrđene iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko finansijske struke, jer je tužilac zbog potpune nesposobnosti za rad pretrpeo štetu u vidu izgubljene zarade, koja se ogleda u razlici između isplaćene penzije i zarade, koju bi po redovnom toku stvari ostvarivao da nije došlo do povređivanja.

U reviziji tuženi ponavlja navode koje je isticao u toku postupka i u žalbi protiv prvostepene presude, a kojima osporava pasivnu legitimaciju u sporu i ističe prigovor podeljenje odgovornosti za štetu. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude. Prvostepeni sud je dao dovoljne i jasne o neosnovnosti istaknutih prigovora, koje je drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio privilnim i ocenio sve žalbene navode koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi. Revizija osporava i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i stavlja primedbe na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković