.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 886/2019
28.01.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Slađane Nakić Momirović i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Cvetković advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate razlike plate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 632/18 od 07.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 632/18 od 07.11.2018. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 632/18 od 07.11.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2651/16 od 16.10.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da na ime naknade štete za neisplaćeni prekovremeni rad u periodu od marta 2008. godine do decembra 2011. godine isplati tužiocu novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate, sve u roku od osam dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je povučena tužba u delu kojim je tražena naknada štete za neisplaćeni prekovremeni rad u periodu od 01.01.2012. godine do decembra 2015. godine. Stavom trećim izreke, odbijeno je preinačenje tužbe od 06.09.2017. godine za period za koji je tužba povučena podneskom od 19.05.2017. godine. Stavom četvrtim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudske takse u ovoj pravnoj stvari. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 50.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate, u roku od osam dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 632/18 od 07.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2651/16 od 16.10.2017. godine u prvom i petom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, radi ujednačavanja sudske prakse, blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Uz izjavljenu reviziju tužena nije dostavila pravnosnažne presude kojima su sudovi na drugačiji način odlučivali u istim ili bitno istovetnim činjenično- pravnim sporovima, u prilog svoje tvrdnje da je praksa sudova u ovim sporovima različita i da je zato potrebno odlučiti o njenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Navodima revizije se osporava stav nižestepenih sudova o njihovoj nadležnosti da odlučuju o tužbenom zahtevu. Na taj način u suštini se ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, koja se ne može koristiti kao razlog za posebnu reviziju.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Revizija tužene nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, koji se shodno primenjuje u postupcima u sporovima za naplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa (član 436. ZPP).
Vrednost predmeta spora pobijanog dela u ovom slučaju očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koja je navedenom odredbom predviđena kao merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije.
Shodno izloženom, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Tužilac nema pravo na naknadu troškova postupka po reviziji jer, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni. S`toga je primenom člana 154. i člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
