.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 886/2021
13.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komenić, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić i Zorana Hadžića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Milutinović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Mediana“ Niš, čiji je punomoćnik Dragan Jovanović, advokat iz ..., radi isplate razlike zarade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1543/19 od 19.12.2019. godine, u sednici održanoj 13.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE, odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1543/19 od 19.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1543/19 od 19.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 113/17 od 22.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade na ime osnovne i umanjene zarade, za period od 01.04.2014. godine do 01.04.2015. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zateznom kamatom, bliže određenim tim stavom izreke. Stavom drugim i trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji na ime razlike između isplaćene i pripadajuće naknade troškova za ishranu u toku rada i pripadajućeg regresa za korišćenje godišnjeg odmora, za period od 01.04.2014. godine do 01.04.2015. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zateznom kamatom, bliže određenim tim stavovima izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 58.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1543/19 od 19.12.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom, je isplata razlike između isplaćene i pripadajuće zarade. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u predmetima u kojima je odlučivano o tužbenim zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim osnovom, a tužilja u reviziji ne ukazuje niti dostavlja drugačije pravnosnažne sudske odluke, donete u sporovima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnoravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 404 stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP, pa je utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Članom 441. ZPP je propisano, da je, revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Članom 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 18.01.2017. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 168.075,97 dinara, koji iznos prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tužioca nedozvoljena. Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
