U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Ivanka Todorov, advokat iz ..., protiv tuženog ''BB'' d.o.o., Niš, koga zastupa Vesna Lojpur Stojmenović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3021/2020 od 01.06.2020. godine, u sednici održanoj 03.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3021/2020 od 01.06.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 838/2017 od 31.07.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa br. .. od 21.02.2017. godine. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 155.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3021/2020 od 01.06.2020. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20), i našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP-a, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ukazivanje na postojanje bitne povrede iz tačka 12. navedenog člana, ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio zaposlen na radnom mestu auto-mehaničar druge kategorije u pogonu za održavanje u objektima tuženog do 21.02.2017. godine, kada mu je otkazan ugovor o radu, zbog učinjene povrede radne obaveze i nepoštovanje radne discipline iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. i stava 3. tačka 1. Zakona o radu, kao i člana 6. stav 1. tačka 7. i člana 7. tačka 1. KU o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih i člana 19.tačka 4., 10, i 17. Ugovora o radu. Tužiocu je stavljeno na teret da je dana 02.02.2017. godine u 23,00 časova, radeći u trećoj smeni odbio radni nalog rukovodioca za odlazak na intervenciju vozilom – kamionom KO .., radi popravke autobusa KO .., jer nije poneo dozvolu ''C'' kategorije, zbog čega je intevencija kasnila 90 minuta. Pre donošenja rešenja o otkazu tužiocu je dostavljeno upozorenje na koje se izjasnio. U postupku je utvrđeno da tužilac nije postupio po prvom nalogu nadređenog da kamionom izađe na intervenciju jer je u tom periodu imao zdravstvene probleme, ali je nakon toga, povodom iste intervencije postupio po drugom nalogu pretpostavljenog kao suvozač sa kolegom VV, pa je ista intervencija obavljena posle određenog vremena. Tom prilikom tužilac nije postupao sa namerom da povredi radnu disciplinu, odnosno da izvrši povredu radne obaveze nemarnim i nesavesnim izvršavanjem iste, jer je razlog odbijanja bilo njegovo zdravstveno stanje, a nesposobnost da upravlja vozilom bila je izazvana terapijom koju je uzimao.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili rešenje tuženog i obavezali ga da tužioca vrati na rad.

Naime, kod utvrđene činjenice da tužilac dana 02.02.2017. godine u 23,00 časa iz opravdanih razloga najpre nije izvršio radni nalog rukovodioca za odlazak na intervenciju u svojstvu vozača, (kamionom KO .., radi popravke autobusa KO ..), jer zbog zdravstvenih problema i lekova koje je uzimao, nije mogao da upravlja motornim vozilom zbog čega i nije poneo vozačku dozvolu ''C'' kategorije, ali je po ponovljenom nalogu povodom iste intervencije (kao suvozač) postupio, sa kolegom VV kao vozačem, pa je intervencija obavljena sa zakašnjenjem od 90 minuta, zbog čega nije bilo osnova za donošenje rešenja o otkazu, jer tužilac nije učinio povedu radne dužnosti i radne discipline koje su mu otkaznim rešenjem stavljene na teret. Pored toga nije bilo ni namere tužioca da povredi radnu disciplinu odnosno da izvrši povredu radne obaveze nemarnim i nesavesnim izvršavanjem radnog naloga. već je razlog odbijanja bilo njegovo loše zdravstveno stanje i nesposobnost za upravljanje motornim vozilom, pa je pobijano rešenje pravilno poništeno, a tuženi obavezan da tužioca vrati na rad.

Takođe, težina navedene povrede, i po stanovištu ovog suda, ne predstavlja ponašanje koje se ne može tolerisati i koje kao takvo zaslužuje meru otkaza, posebno imajući u vidu da je tužilac od 1981.godine zaposlen kod tuženog koji u postupku nije ukazivao da se radi o zaposlenom koji je nedisciplinovan. U takvoj situaciji poslodavac je u smislu člana 179.a važećeg Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...113/17) imao mogućnost da umesto otkaza ugovora o radu izrekne neku od blažih sankcija propisanih navedenom odredbom, kojom bi se ostvarila svrha kažnjavanja. Suprotno navodima revizije, diskreciono pravo poslodavca koju meru će primeniti ukoliko zaposleni učini povredu radne obaveze i ne poštuje radnu disciplinu, kao i pravo da odluči o vrsti sankcije, zavisi od okolnosti konkretnog slučaja. Pa kako je u konkretnom slučaju utvrđeno da je odbijanje tužioca da upravlja motornim vozilom zbog uzimanja terapije bilo opravdano, a nije dokazano da je do kašnjenja intervencije od 90 minuta došlo krivicom tužioca, to utvrđene okolnosti ukazuju da je bilo mesta izricanju blaže sankcije propisane članom 179.a ZOR-a, umesto otkaza.

Ostalim revizijskim navodima osporava se utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog po članu 407. stav 2. ZPP, pa je na osnovu člana 414. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić