.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 895/2014
22.04.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca D.S. iz G., čiji je punomoćnik I.B., advokat iz S.P., protiv tuženog G. – f.o. i m. AD iz S.P., čiji je punomoćnik G.P., advokat iz S.P., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1155/13 od 01.11.2013. godine, u sednici održanoj 22.04.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1155/13 od 01.11.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Smederevu, Sudska jedinica Smederevska Palanka P1 1701/10 od 25.05.2012. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio poništaj rešenja o otkazu ugovora br. 5594 tuženog od 14.10.2010. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. 0005594 od 13.12.2002. godine, kao i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi ga na radno mesto prema njegovoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti; odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1155/13 od 01.11.2013. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Smederevu, Sudska jedinica Smederevska Palanka P1 1701/10 od 25.05.2012. godine; stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pozivajući se na odredbe člana 407. stav 1. tačka 3. u vezi člana 374. Zakona o parničnom postupku koja je učinjena pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Povrede postupka na koje se ukazuje u reviziji propisane su Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), koji se ne primenjuje u ovoj parnici.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu zaposlenom kod tuženog, otkazan je ugovor o radu jer je dana 14.09.2010. godine sa svojom identifikacionom karticom evidentirao ulazak u fabriku, a istog dana je evidentirao izlazak iz fabrike sa tuđom karticom. Tužilac je u toku radnog vremena napustio poslovni prostor bez saglasnosti pretpostavljenog, s tim što je znao da nije dozvoljeno korišćenje tuđe identifikacione kartice. Tužiocu je pismenim putem dostavljeno upozorenje za postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, u kojem su navedeni: osnov za davanje otkaza, opis radnje koju je tužilac izvršio, kao i dokazi na ove okolnosti. Poslodavac je otkazao ugovor o radu zbog povrede radne obaveze na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.
Tužiocu je otkazan ugovor o radu iz razloga koji je propisan članom 179. tačka 2. Zakona o radu. Međutim, u konkretnom slučaju sud nije vezan pravnom kvalifikacijom otkaznog razloga, već činjeničnim opisom radnje zaposlenog koja se podvodi pod odgovarajući materijalni propis. U ovom slučaju, činjenični opis radnje sadrži otkazni razlog iz člana 179. tačka 3. Zakona o radu kojom je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Prvilnikom o unutrašnjem redu tuženog od 28.03.2005. godine u članu 6. stav 1. tačka 3. određeno je da je za zaposlene obavezan sledeći protokol: zabranjeno je davati identifikacionu karticu, poslužiti se drugom indentifikacionom karticom kao svojom ili je zloupotrebiti na drugi način.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilac je povredio radnu disciplinu kod tuženog poslodavca, ponašanjem koje je protivno odredbama Pravilnika o unutrašnjem redu, obzirom da je u radno vreme izašao iz radnog prostora, bez saglasnosti pretpostavljenog sa tuđom indentifikacionom karticom, čime je izvršio zloupotrebu kartice kojom se utvrđuje kretanje radnika prilikom ulaska i izlaska iz fabrike. Tužilac je znao da je zabranjeno poslužiti se drugom identifikacionom karticom kao svojom, ali je i pored toga napustio radni prostor sa karticom drugog lica. Ovakvim ponašanjem zaposlenog ispunjen je otkazni razlog propisan članom 179. tačka 3. Zakona o radu. Obzirom da je tužiocu zakonito prestao radni odnos, nisu ispunjeni uslovi iz člana 191. stav 1. Zakona o radu, za vraćanje tužioca na rad.
Stoga su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale revizijske navode, ali ih nije posebno obrazlagao obzirom da nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
