U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Popović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa Ana Lazić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanje na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 247/18 od 19.10.2018. godine, u sednici održanoj 18.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 247/18 od 19.10.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 247/18 od 19.10.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena ispravljena delimična presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 131/15 od 16.10.2017. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br. ../12 od 03.07.2012. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu br. .. od 05.12.2012. godine sa datumom 03.07.2012. godine, a tuženi obavezan da tužilju vrati na rad na isto radno mesto stručnog saradnika za finansijske poslove koje je i obavljala do donošenja rešenja br. ../12 od 03.07.2012. godine. Zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi je odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dala odgovor na reviziju sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana ili odbaci kao nedozvoljena, jer je izjavljena zbog nepotpuno i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, a troškove postupka po reviziji je tražila.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pobijanim rešenjem tuženog od 03.07.2012. godine, tužilji, zaposlenoj na poslovima stručnog saradnika za finansijske poslove, otkazan je ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline i povrede radne obaveze iz člana 64. Pravilnika o radu, u vezi sa tačkom 20. i 24. Ugovora o radu. Rešenjem joj je stavljeno na teret da duži vremenski period povremeno kasni na posao, a da počev od 18.04.2012. godine, na posao kasni svakog radnog dana od 10 – 30 minuta, o čemu kao dokaz postoji knjiga o vođenju evidencije i službena beleška od 13.05.2012. godine; da je dana 18.05.2012. godine, sa posla otišla u 12,30 časova, a vratila se u 15,00 časova, a nije se javila direktoru; dana 22.05.2012. godine, odsustvovala je sa posla, a o tome nije obavestila direktora; dana 24.05.2012. godine po usmenom nalogu da ponovi pozivanje svih gostiju na svečanu sednicu povodom 45 godina rada BB, tužilja je odbila da postupi, a kasnije je delimično odgovorila tom nalogu. Upozorenje o postojanju razloga za otkaz dostavoljeno je tužilji, međutim, ono ne sadrži razloge navedene u rešenju o otkazu (da je zaposlena dana 18.05.2012. godine otišla sa posla u 12,30 časova, a vratila se u 15,00 časova, a nije se javila direktoru).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi poništili pobijano rešenje.

Kako poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu u smislu člana 179. tačka 2. i 3. Zakona o radu, samo iz razloga navedenih u upozorenju, činjenica da jedna od povreda radnih obaveza koja je tužilji pobijanim rešenjem stavljena na teret nije navedena u upozorenju, ukazuje da je tužilji uskraćeno pravo na odbranu u smislu člana 180. Zakona o radu, koje je garantovano i prema Konvenciji međunarodne organizacije rada br. 158. Navedeni propust tuženog predstavlja dovoljan razlog za poništaj pobijanog rešenja, kako to pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi.

Tuženi u reviziji ističe da je pogrešan zaključak nižestepenih sudova da tužilja nije učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret jer je ona u odgovoru na upozorenje o postojanju otkaznog razloga, kao i prilikom saslušanja u svojstvu stranke u postupku priznala da je kasnila na posao. Međutim, uslov za postojanje povrede radne obaveze neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza propisane članom 64. Pravilnika o radu od 23.05.2012. godine, je nastupanje materijalne štete ili druge štetne posledice za poslodavca, koju tuženi do okončanja postupka nije dokazao, pa nije bilo osnova za donošenje pobijanog rešenja na osnovu člana 179. stav 2. i 3. Zakona o radu.

Ostalim navodima revizije osporava se utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić