O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 375/21 od 23.06.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim i trećim izreke, obavezana je tužena da tužiljama isplati za period od 01.12.2017. do 31.10.2020. godine, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom, iznose bliže naznačene ovim stavovima izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiljama naknadi parnične troškove u iznosu od 81.500,00 dinara, sa zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate, dok su stavom petim izreke tužilje oslobođene obaveze plaćanja troškova sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2400/21 od 01.12.2021. godine, odbijena je žalba i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom da se o istoj odlučuje primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po odredbi člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud je imajući u vidu različitu sudsku praksu apelacionih sudova u istoj činjeničnopravnoj situaciji dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP i našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su u spornom periodu bile zaposlene kod tužene i obavljale poslove ... . Tužena im je obračunavala i isplaćivala platu tako što je osnovicu, koju utvrđuje Vlada Republike Srbije, množila sa koeficijentom radnog mesta tužilja, koji je iznosio 6,30 nakon čega je tako obračunatu platu po potrebi dopunjavala do iznosa minimalne zarade. Na obračunskim listama plata za tužilje nisu iskazivane naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora kao posebne stavke.

Imajući u vidu navedeno, nižestepeni sudovi nalaze da tužiljama u spornom periodu nisu isplaćivane naknade na ime troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, s obzirom na to da kada se koeficijent tužilja pomnoži sa cenom rada, plate nisu odgovarale visini minimalne zarade, na osnovu čega su izveli zaključak da u koeficijentu za obračun plate tužiljama nisu bile sadržane predmetne naknade i iz ovih razloga su usvojili tužbene zahteve u navedenim iznosima.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, revizijom se osnovano ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno prava.

Odredbom člana 1. stav 1. tačka 3. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 34/01 ... 21/16) koji se primenjuje i na škole-ustanove osnovane radi obezbeđivanja i ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti obrazovanja, propisano je da se ovim zakonom uređuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih

 

primanja izeđu ostalih i zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Članom 4. stav 2. istog zakona, propisano je da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Koeficijenti za obračun i isplatu plate zaposlenih u školama određeni su Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 44/01 sa izmenama). Vlada Republike Srbije i reprezentativni sindikati zaključili su Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“ br. 21/15 i 92/20) kojim su pored ostalog uredili prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada zaposlenih u osnovnim školama, srednjim školama i domovima učenika, kojima se sredstva za plate obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Međutim, imajući u vidu da istim nije ugovoreno i pravo zaposlenih na isplatu naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, proizlazi da kada su u pitanju navedene naknade na zaposlene u školama se primenjuju odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Ovim zakonom je propisano da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, kao i da sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Takođe, iako se iz koeficijenta osnovne plate za tužilje od 6,30 i u isplatnim listama, ne vidi koji procenat ili nominalni iznos predstavljaju navedene naknade, sama ta činjenica ne stvara osnov za njihovu isplatu na način kako su to nižestepeni sudovi utvrdili (parametrima najpovoljnijih kriterijuma u uporednim važećim kolektivnim ugovorima u RS za javna komunalna preduzeća), niti podrazumeva da deo koeficijenta tužilja pouzdano ne sadrži predmetne troškove. Kod ovako utvrđene činjenične i pravne situacije, po oceni Vrhovnog kasacionog suda tužilje nemaju pravo na tražene naknade, jer im je tužena platu obračunavala i isplaćivala u skladu sa utvrđenim koeficijentom (u kojem su prema zakonskoj odredbi sadržani dodaci za ishranu i regres), zbog čega su presude preinačene, a tužbeni zahtev tužilja odbijen kao neosnovan.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tužena je uspela u postupku, te su tužilje obavezane da joj naknade parnične troškove u iznosu od 48.000,00 dinara, primenom člana 153, 154, 163. i 165. stav 2. ZPP. Tuženoj su dosuđeni opredeljeni troškovi koji obuhvataju: sastav 2 odgovora na tužbu po 6.000,00 dinara, sastav žalbe i revizije po 18.000,00 dinara, prema Tarifi o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12...37/21). Tuženoj nije dosuđena sudska taksa na reviziju, primenom člana 14. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 128/24...95/18), s obzirom da su tužilje oslobođene plaćanja sudskih taksi u ovom postupku.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić