.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 897/2023
12.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Pešić, advokat iz ..., protiv tuženog „Work and Care“ d.o.o. Beograd, Ogranak „D New Star Work and Care Beograd“, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Boško Milić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4036/21 od 11.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 12.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4036/21 od 11.02.2022. godine u delu stava prvog izreke.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4036/21 od 11.02.2022. godine u delu stava prvog izreke.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2464/17 od 09.03.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade zbog rada noću i prekovremenog rada, te rada na dane državnog praznika u vremenskom periodu avgust 2014. – oktobar 2015. godine, isplati navedene iznose po mesecima, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu za isti vremenski period na ime neisplaćenih naknada troškova za dolazak i odlazak sa posla, isplati navedene mesečne iznose, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi parnične troškove u iznosu od 208.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4036/21 od 11.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužioca i tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, rešenje o troškovima postupka sadržano u trećem stavu prvostepene presude ukinuto je i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Protiv dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, kojim je potvrđena prvostepena presuda u delu stava drugog izreke, a kojim je odbijen tužbeni zahtev za naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP. Navodi da je drugostepenom presudom narušena ravnopravnost građana, te da je stvorena i neujednačena sudska praksa na štetu tužioca u ovom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U konkretnom slučaju, odluka o neosnovanosti zahteva za isplatu prevoznih troškova tužiocu zasnovana je na članu 118. Zakona o radu i odredbama opšteg akta tuženog poslodavca, kojim je propisana obaveza zaposlenog da podnese zahtev za naknadu troškova poslodavcu, sa priloženom prevoznom kartom ili računom za prevoz. Tužilac nije podneo ovakav zahtev, te obavezi propisanoj opštim aktom nije udovoljio. Odluka suda ne odstupa od sudske prakse u bitno istovrsnim činjeničnim situacijama, a tužilac ne prilaže odluke suda u poslednjem stepenu, kao dokaz tvrdnje da postoji neujednačena sudska praksa na njegovu štetu.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku u stavu prvom izreke doneo na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužbu za isplatu tužilac je podneo dana 09.03.2017. godine, vrednost predmeta spora pobijanog dela presude je 37.369,09 dinara i ne premašuje imovinski cenzus iz člana 403. stav 3. ZPP.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Iz navedenog razloga, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.
Tužilac nije postigao uspeh sa izjavljenom revizijom, pa je odluka u stavu trećem izreke doneta na osnovu članova 165. stav 1. i 154. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
