U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca D.DŽ. iz D., čiji je punomoćnik J.C., advokat iz K., protiv tuženog Doma zdravlja K. iz K., čiji je punomoćnik V.J., advokat iz K., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Pančevu Gž1 554/07 od 30.01.2009. godine, u sednici održanoj 08.06.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Pančevu Gž1 554/07 od 30.01.2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Kovačici P1 240/06 od 06.07.2007. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu broj 446/06 od 24.10.2006. godine, da se obaveže tuženi da tužioca vrati u radni odnos na neodređeno vreme na poslove rukovodioca odeljenja laboratorijske dijagnostike kod tuženog, kao i da mu isplati sve zaostale zarade i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i sva druga davanja koja mu pripadaju po sili zakona počev od oktobra uključujući i taj mesec pa nadalje sve sa zakonskom zateznom kamatom na svako dospelo a neisplaćeno davanje počev od 1-og dana u mesecu na svaku zaradu iz prethodnog meseca pa do ponovnog stupanja na rad i da mu naknadi troškove spora. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka od 54.900,00 dinara.

Presudom Okružnog suda u Pančevu Gž1 554/07 od 30.01.2009. godine, žalba tužioca je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 399. ZPP-a („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nije učinjena ni bitna povreda pred drugostepenim sudom, na koju se revizijom ukazuje, jer su pobijanom presudom ocenjeni žalbeni navodi od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu od 19.03.1997. godine. Radio je na poslovima rukovodioca odeljenja laboratorijske dijagnostike, a od januara do jula 2006. godine radio je i poslove blagajnika u laboratoriji. U avgustu 2006. godine tužilac je bio na godišnjem odmoru, pa je poslove blagajnika u laboratoriji obavljao drugi zaposleni, a za taj mesec na ime naplaćenih usluga izvršenih u laboratoriji uplaćena je na blagajnu tuženog duplo veća suma nego za jul 2006. godine. Zbog ovoga je tuženi imenovao komisiju sa zadatkom da utvrdi kako se vršila naplata participacije i učešće osiguranika u troškovima lečenja u laboratoriji za period od januara do avgusta 2006. godine. Posle pribavljanja podataka iz laboratorije šta je trebalo da se naplati od pacijenata svakog meseca na osnovu podataka iz protokola, komisija je utvrdila da je u navedenom periodu blagajni uplaćeno manje 704.809,00 dinara o čemu je sačinjen izveštaj 07.09.2006. godine koji je predat direktoru tuženog. Direktor tuženog je obavestio Policijsku stanicu u Kovačici o nađenom stanju (protiv tužioca je kasnije pokrenut krivični postupak) i 10.10.2006. godine doneo je upozorenje br. 428/06 o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu tužiocu. Istog dana – 10.10.2006. godine pokušano je dostavljanje upozorenja tužiocu u prostorijama tuženog, ali je tužilac odbio prijem, pa je upozorenje 11.10.2006. godine upućeno tužiocu putem pošte, ali je vraćeno sa naznakom „ne prima,“ zatim je 16.10.2006. godine stavljeno na oglasnu tablu tuženog. Upozorenje je dostavljeno organizaciji sindikata, koja je 11.10.2006. godine dala mišljenje. Tužilac je 17.10.2006. godine dostavio Upravnom odboru tuženog izjavu povodom izveštaja komisije. Spornim rešenjem tuženog br. 446/06 od 24.10.2006. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 2. i 4. Zakona o radu zato što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze – nesavesno i nemarno izvršavanje radnih zadataka utvrđene članom 91. stav 1. tačka 1. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbu člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/05), kada su odbili tužbeni zahtev.

zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

U konkretnom slučaju pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da radnje koje su tužiocu stavljene na teret (propuštanje naplate participacije i učešća u troškovima lečenja za izvršene usluge laboratorije u periodu januar – jul 2006. godine), predstavljaju povredu radne obaveze iz člana 91. stav 1. tačka 1. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog (nesavesno i nemarno izvršavanje radnih zadataka) koja obrazuje otkazni razlog iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu i da je otkaz dat u zakonitom postupku (upozorenje, sindikat) u smislu člana 180. i 181. Zakona o radu, zbog čega je sporno rešenje zakonito.

Revizijskim navodima se ukazuje da je pogrešno primenjeno materijalno pravo u sadržano u članu 180. Zakona o radu, jer tužiocu nije dostavljeno upozorenje, a osim toga, kod tuženog nije nastao nikakav manjak prouzrokovan radnjama tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je našao da su neosnovani navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 180. stav 1. navedenog zakona propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1. do 6. ovog zakona zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. navedenog člana propisano je da je poslodavac dužan da u upozorenju navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Svrha upozorenja je u tome da se zaposlenom stavi do znanja da je svojom radnjom, odnosno postupkom izazvao nastanak otkaznog razloga kako bi se izjasnio o svemu što mu se stavlja na teret i kako bi mu se omogućilo pravo na odbranu od otkaznog razloga. U konkretnom slučaju tuženi je sačinio upozorenje na osnovu člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu i pokušao je da ga dostavi tužiocu 10.10.2006. godine, ali je tužilac odbio prijem, zatim je upozorenje stavljeno na oglasnu tablu tuženog 16.10.2006. godine, posle neuspešnog dostavljanja putem pošte, tako da nema povrede navedene zakonske odredbe, pogotovu ako se ima u vidu da se tužilac izjasnio putem izjave od 17.10.2006. godine dostavljene Upravnom odboru tuženog, tako da mu je omogućeno pravo na odbranu od otkaznog razloga, kako su pravilno našli nižestepeni sudovi. Kad je reč o radnjama tužioca zbog kojih mu je otkazan ugovor o radu odlučujuća je okolnost da, dok je tužilac u periodu od januara do jula 2006. godine – zaključno, radio poslove blagajnika u laboratoriji, manje je naplaćeno na ime participacije i učešća pacijenata u troškovima lečenja 704.809,00 dinara, što je utvrđeno pregledom protokola i priznanica o uplati, a ukazuje na nemaran i nesavesan rad tužioca, zbog kog tuženi nije ostvario prihod u tom iznosu, pa su u tom kontekstu irelevantni navodi o tome da li je to kod tuženog iskazano kao manjak ili ne.

Na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.