Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 360/14 od 25.04.2014. godine, stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je izjavio posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Rešenjem R4 143/14 od 26.11.2014. godine, Apelacioni sud u Novom Sadu nije prihvatio predlog tuženog da se Vrhovnom kasacionom sudu predloži odlučivanje po reviziji izjavljenoj protiv presude tog suda Gž 36/14 od 25.04.2014. godine, smatrajući da nisu ispunjeni uslovi propisani navedenom odredbom, s obzirom da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili izvrši novo tumačenje prava.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetne revizije iz člana 404. ZPP nisu ispunjeni.

Prema članu 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni apelacionog suda, odnosno Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava (posebna revizija.

U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 404. stav 1. ZPP. jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava. Pobijanom prvostepenom odlukom nije odstupljeno od sudske prakse, te je pravno shvatanje drugostepenog suda u skladu sa pravnim zaključkom donetim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 28.04.2009. godine, koji se i sada primenjuje, a odnosi se na prava zaposlenih na uvećanu zaradu po osnovu smenskog rada. Zaključak glasi: ''Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu od najmanje 26% od osnovne zarade za rad u smenama, ako taj rad nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade i prava na uvećanje od još 26% od osnovne zarade za smenski rad noću (treća smena od 22,00 – 06,00 časova)''. Takođe, odluka je u skladu i sa pravnim zaključkom donetim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog Kasacionog suda Srbije od 23.09.2014.godine, a odnosi se na prava zaposlenih na uvećanu zaradu po osnovu smenskog rada. Zaključak glasi: „Rad po vremenskom redosledu 12(rad)-24(odmor)-12(rad)- 48(odmor) koji se u stvarnosti kontinuirano obavlja iz dana u dan, iz meseca u mesec,iz godine u godinu ima karakter smenskog rada, a ne preraspodele radnog vremena.Između smenskog rada i preraspodele radnog vremena postoje suštinske razlike. Preraspodela radnog vremena se vrši kad to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje određenog posla u utvrđenim rokovima(član 57 Zakona o radu). Priroda delatnosti je razlog za preraspodelu kod sezonskih poslova (građevinarstvo, turizam, proizvodnja toplotne energije, poljoprivreda, šumarstvo i druge oblasti rada u kojima postoje periodi pojačane aktivnosti u sezoni ili manje aktivnosti (vansezona). Organizacija rada može biti razlog za preraspodelu kod povećanog obima posla (iznenadnog ili ne očekivanog), što u konkretnom slučaju ne stoji. Jasno je samo po sebi da bolje korišćenje sredstava rada ili racionalnije korišćenje radnog vremena ili izvršenje određenih poslova u utvrđenim rokovima nisu razlozi koji bi kod delatnosti železnice ukazivali da se radi o preraspodeli radnog vremena.“

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11) revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužioci su podneli tužbu 07.12.2012. godine, te su zahtevali isplatu opredeljenih novčanih naknada na ime smenskog rada, naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor, a kao vrednost predmeta spora označili su iznos od 2.568.790,00 dinara. U toku spora tužioci su podneskom od 17.10.2013. godine tražili da se tužiocu D.M. isplati iznos od 199.999,11 dinara, tužiocu N.S. iznos od 187.376,18 dinara, tužiocu B.P. iznos od 198.239,60 dinara, tužiocu B.J. iznos od 198.106,28 dinara i tužiocu M.Ć. iznos od 217.286,93 dinara.

U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu dozvoljenost revizije ocenjuje se prema članu 403. stav 3. ZPP, kao i u drugim imovinsko-pravnim sporovima. U konkretnom slučaju, iako tužioci traže zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena) jer predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike u zaradi. U imovinsko-pravnom sporu više tužilaca, koji se nalaze u formalnoj procesnoj zajednici običnih aktivnih suparničara u smislu člana 205. i 209. ZPP. Prema odredbi člana 209. ZPP svaki suparničar je u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne koriste niti štete drugim suparničarima. Kod običnog suparničarstva vrednost predmeta spora u smislu člana 30. stav 2. ZPP određuje se prema vrednosti svakog pojedinog zahteva, pa se za ocenu dozvoljenosti revizije uzima u obzir pojedinačna vrednost tužbenog zahteva svakog od suparničara, a ne zbir svih tužbenih zahteva.

Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom zahtevu koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela za svakog od suparničara ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci u stavu drugom izreke.

                                                                                                  Predsednik veća - sudija

                                                                                                  Zvezdana Lutovac,s.r.