.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 90/2018
20.05.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Mileusnić advokat iz ..., protiv tuženog „Phiwa“ DOO iz Subotice, čiji je punomoćnik Uroš Milovanović advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2019/17 od 23.10.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 20.05.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2019/17 od 23.10.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2019/17 od 23.10.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužioca i preinačena presuda Osnovnog suda u Subotici P1 251/16 od 19.04.2017. godine tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada u periodu od 13.06.2011. godine do 06.05.2013. godine isplati iznos od 495.973,57 dinara sa zateznom kamatom od 29.09.2013. godine do isplate u roku o osam dana pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 182.888,18 dinara i troškove žalbenog postupka u iznosu od 57.438,94 dinara u roku od osam dana pod pretnjom izvršenja.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana na koju tuženi ukazuje revizijom nije zakonski razlog za ovaj vanredni pravni lek (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP).
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po ugovoru o radu zaključenim sa tuženim na neodređeno vreme obavljao poslove direktora hotela u ... . Ugovoreno je radno vreme svakog radnog dana od 08 časova do 16 časova - ukupno 40 sati nedeljno, ali je tužilac bio zadužen za organizaciju rada hotela i zato je njegovo radno vreme odstupalo od uobičajenog. Tužilac je, na zahtev generalnog direktora tuženog, bio dužan da prisustvuje skupovima (svečane večere, banketi, svadbe i slično) koji su organizovani u hotelu. Tuženi je imao elektronsku evidenciju prisustva zaposlenih kojom je evidentirano vreme ulaska i izlaska svakog zaposlenog iz hotela. Po toj evidenciji tužilac je u periodu od 13.06.2011. godine do 06.05.2013. godine imao ukupno 779,41 sat prisustva na poslu dužeg od osam sati. Zarada za tako ostvareni rad duži od punog radnog vremena iznosi 756.777,34 dinara, odnosno 495.973,57 dinara za maksimalni broj od 20 sati prekovremeno rada nedeljno.
Na ovako utvrđeno činjenično stanje, drugostepeni sud je u ovom sporu pravilno primenio materijalno pravo.
Tužilac je, udovoljavajući zahtevima posla za koji ga je tuženi angažovao, ostvario sate prekovremenog rada. Broj sati prekovremenog rada utvrđen je na osnovu elektronske evidencije kojom je tuženi evidentirao prisustvo zaposlenih na poslu - vreme dolaska i vreme odlaska sa posla. Tuženi u spornom periodu nije stavio primedbu na prekovremeni rad tužioca i na taj način se očigledno saglasio sa takvim njegovim radom. Tužilac je radio duže od punog radnog vremena, udovoljavajući zahtevima generalnog direktora tuženog da kao direktor bude prisutan na većim skupovima koji su organizovani u hotelu, što znači da on nije po svojoj odluci i volji radio prekovremeno, već je to činio po nalogu nadređenog - generalnog direktora tuženog.
Iz navedenih razloga, drugostepeni sud je pravilnom primenom članova 104- 108 Zakona o radu, preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, zbog čega nisu osnovani navodi tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
