Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužilje za poništaj, kao nezakonitih, odredbi člana 4. stav 1. i člana 8. stav 2. aneksa broj 23 od 05.05.2020. godine, kojim je izmenjen ugovor o radu od 25.07.2012. godine. Nižestepeni sudovi su pobijane odluke zasnovali na činjenici da tuženi u spornom aneksu broj 23 ugovora o radu tužilji nije ponudio izmene radnog mesta na kome je tužilja raspoređena, kao ni izmene osnovne zarade, već se izmene sastoje u usklađivanju sa izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora tuženog od 24.02.2020. godine i Odluke o načinu obračuna i isplati zarade i drugih primanja od 06.08.2019. godine. Stoga, prema stanovištu nižestepenih sudova, nije bilo nužno unošenje u aneks ugovora u segmentu zarade i odredbe o nivou poslova tužilje čija se zakonitost ispitivala u prvostepenom postupku, jer je samo vršeno usklađivanje sa usvojenim izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora, odnosno ugovora o radu pratećim aneksima. Iz navedenih razloga nižestepeni sudovi zaključuju da aneks broj 23 čiji se delimični poništaj traži, ne sadrži odredbe koje bi menjale odredbe ranijih aneksa ugovora o radu zaključenog sa tuženim, uz konstataciju da je udovoljeno zahtevima iz odredbe člana 33. Zakona o radu, posebno odredbi stava 2. u vezi sa tač. 11-13. i stava 1. navedenog člana, te i formi propisanoj za zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 172. stav 1. Zakona o radu, pa zaključuju da nisu postojali razlozi za poništaj odredbi člana 4. stav 1. i člana 8. stav 2. aneksa o radu br. 23 od 05.05.2020. godine.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijski navodi da je odlučivanje o reviziji kao posebnoj neophodno radi zauzimanja pravnog stava po pitanju unošenja „nivoa kao elementa za određivanje visine zarade u ugovoru o radu, odnosno aneksa ugovora o radu“ i izjašnjenje o tome da li se odbijanjem tužbenog zahteva da se u sudskim postupcima ponište odredbe aneksa ugovora o radu kojima je utvrđeno da se odredba prethodnog ugovora o radu sa pratećim ugovorima ostavi na snazi istovremeno konvalidiraju i prethodno zaključeni aneksi za koje je sudskim odlukama utvrđeno da su nezakoniti i kao takvi poništeni, ne predstavljaju razloge za odlučivanje o reviziji tužilje kao posebnoj. Bez uticaja je pozivanje revidenta na odluke prvostepenih i drugostepenih sudova donetih u predmetima sa identičnom činjeničnopravnom sadržinom po tužbi tužilje protiv tuženog radi poništaja prethodnih aneksa ugovora o radu, iz razloga što su u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i izrazili stanovište koje je u saglasnosti sa stanovištem Vrhovnog kasacionog suda kada se radi o poništaju aneksa ugovora o radu kojim se ne umanjuju, niti ograničavaju ranije stečena prava zaposlenog po prethodnim aneksima ugovora o radu.

Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 24.07.2020. godine radi poništaja pojedinih odredbi aneksa ugovora o radu. Vrednost predmeta spora u tužbi nije označena.

Ovaj spor iz radnog odnosa ne odnosi se na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na delimičan poništaj aneksa ugovora o radu. Imajući u vidu da se radi o neimovinskom sporu u kom vrednost predmeta spora nije označena, te kako se ne radi o sporu iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tužilje nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić