U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na poslovima ... po ugovoru o radu od ...1996. godine. Tuženi je tužilji ...2012. godine dostavio pismeno upozorenje br. ... od ...2012. godine o razlozima za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne discipline, učinjene na taj način što je ...2012. godine samovoljno, neopravdano izostala sa posla i što je u ... 2012. godine više puta neopravdano kasnila na posao. Iz istih razloga, rešenjem tuženog br. ... od ...2012. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog učinjene povrede radne discipline utvrđene aktima poslodavca: - nedostavljanje ili neblagovremeno dostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad; - neopravdano odsustvovanje sa rada; - neopravdano kašnjenje više od jednog dana u toku meseca.

Tokom postupka je utvrđeno da je tužilja je u oktobru 2012. godine kasnila na posao više puta, i to 10. oktobra 1 sat, 12. oktobra 2 sata i 15. oktobra više od jednog sata, što je bio jedan od razloga za otkaz ugovora o radu naveden u upozorenju i rešenju o otkazu ugovora o radu. Pre donošenja upozorenja i osporenog rešenja, tužilja je dobijala više usmenih opomena zbog neopravdanog kašnjenja, odsustvovanja i nedostavljanja ili neblagovremenog dostavljanja potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, tako da je donošenju upozorenja i osporenog rešenja iz 2012. godine prethodilo još jedno pismeno upozorenje - 2009. godine, a zbog istih radnji nepoštovanje radne discipline. Nakon otkaza ugovora o radu, tuženi je sa tužiljom zaključio ugovor o radu na određeno vreme za period od ...2012. godine do ...2013. godine, a tužilji je rešenjem tuženog od ...2013. godine prestao radni odnos na određeno vreme zbog isteka roka za koji je zasnovan.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanje na rad i naknadu štete u visini izgubljene zarade zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Odredbom člana 179. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Pravilnikom tuženog o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih u toku rada i u vezi sa radom broj 554-05 od 05.04.2005. godine, u članu 3. stavu 1. propisano je da je zabranjeno neopravdano kašnjenje na posao više od jednog puta u toku meseca. Članom 17. stav 2. tačka 11. Aneksa ugovora o radu od ...2008. godine, koji je tužilja zaključila sa tuženim, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi utvrđeni članom 179. Zakona o radu, kao i da poslodavac može otkazati ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne discipline, i to neopravdanim kašnjenjem na rad više od jednog puta u toku jednog meseca. Odlukom tuženog o poštovanju radnog vremena br. 560/2-2005 od 05.04.2005. godine, u članu 4. propisano je da ukoliko zaposleni imaju ličnih razloga, obaveza ... zbog kojih ne mogu da dođu blagovremeno na posao, dužni su od svog neposrednog rukovodioca prethodnog dana da zatraže odobrenje za to (stav 1.). Ukoliko je razlog iznenadan te prethodnog dana zaposleni nije mogao zatražiti odobrenje, zaposleni je obavezan da odobrenje zatraži tog dana pre početka radnog vremena (stav 2.). Neblagovremen dolazak na rad, izuzev u slučaju više sile, suprotno stavu 1. i 2. ovog člana, smatra se neopravdanim kašnjenjem (stav 3. Odluke). Navedenom Odlukom, u članu 6., propisano je da neopravdano kašnjenje u smislu člana 4. odnosno napuštanje rada pre isteka radnog vremena u smislu člana 5. ove odluke više od 1 puta u toku meseca predstavlja povredu radne discipline čega može uslediti otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu.

U ovom slučaju, nakon pismenog upozorenja iz 2009. godine i posle više usmenih opomena zbog neopravdanih kašnjenja i izostanaka, tužilja je i dalje nastavila sa kašnjenjima koja nisu bila opravdana, tako da je i u oktobru 2012. godine kasnila na posao, zbog čega je doneto upozorenje (po drugi put) i rešenje o otkazu ugovora o radu. Shodno tome, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je nastao otkazni razlog iz člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, budući da se ponašanje tužilje može kvalifikovati kao nepoštovanje radne discipline, jer je učinila povredu zabrane kašnjenja, propisanu Pravilnikom tuženog o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih u toku rada, Aneksom ugovora o radu i Odlukom, a koja joj je osporenim rešenjem tuženog stavljena na teret. Pored toga, takvim postupanjem je iskazala i ponašanje zbog kog ne može da nastavi rad kod poslodavca, jer poštovanje radnog vremena predstavlja standard ponašanja koji se očekuje od svakog zaposlenog. Nije od uticaja na zakonitost osporenog rešenja ni to što je posle otkaza ugovora o radu tužilja sa tuženim zaključila novi ugovor o radu, jer joj je tim ugovorom data mogućnost da i dalje ostane na radu kod poslodavca u statusu zaposlene na određeno vreme, zbog čega je tako zasnovan radni odnos zakonito prestao istekom roka za koji je zasnovan, primenom člana 175. tačka 1. Zakona o radu. Pre donošenja osporenog rešenja, tužilja je upozorena na iste razloge za otkaz ugovora kao u osporenom rešenju, na koje se izjasnila, čime joj je omogućeno pravo na odbranu, saglasno članu 180. Zakona o radu.

Neosnovan je revizijski navod da razlozi za otkaz ugovora o radu nisu bili opravdani, Međutim poslodavac je svojim internim aktima (Pravilnik, Odluka) predvideo ponašanje zaposlenih u slučaju ličnih razloga kašnjenja, a za povredu zabrane kašnjenja više od jednog puta u toku meseca propisao je najstrožu disciplinsku sankciju. Shodno navedenom, a imajući u vidu ponašanje tužilje suprotno tim internim aktima u proteklom višegodišnjem periodu do otkaza ugovora o radu, tuženi je imao mogućnost i opravdanje da tužilji otkaže ugovor o radu zbog tri dana neblagovremenog dolaska na rad.

S obzirom da je utvrđeno da je tužilji radni odnos zakonito prestao, tuženi nije u obavezi da tužilju vrati na rad i da joj naknadu štete u visini izgubljene zarade, saglasno članu 191. st. 1. i 2. Zakona o radu, po njenom zahtevu u ovom sporu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić