Utvrđeno je da je BB u spornom periodu kod tuženog radio kao ... prodaje, da je bio neposredno pretpostavljen tužilji i da je dana 23.3.2012. godine prilikom obilaska i kontrole objekta tužilje utvrdio da postoji jedna paklica „...“ manjka, da je tužilja kod sebe imala novac koji je naplatila za te cigarete u iznosu od 150,00 dinara i da mu je tužilja odgovorila da je cigarete prodala u trenutku kada joj nije radio bar kod čitač i da jedino za ove cigarete nije našla šifru, kao i da ga je o kvaru obavestila prethodnog dana u jutarnjim časovima. Organizator prodaje je kvar prijavio svom supervizoru, a radnik firme je oko 12.00 časova istog dana otklonio kvar, a tužilji je tada rekao da radi preko POST terminala i da mora da izdaje račune kupcima ili da izda paragon blok. Takođe, tužilja u njegovom prisustvu kupcu koji je tražio „...“ nije ponudila zamenu na adekvatan način. Tužilja je 20.3.2012. godine došla na posao u 05,30 časova i prilikom prve prodaje uvidela da joj ne radi bar kod čitač i do popravke čitača radila je tako što je ručno unosila šifre za svaki pojedinačni artikal, a kada nije znala šifru, pozvala bi kolegu da joj istu kaže, što je brže nego da kroz kompjuter traži svaku pojedinačnu šifru. Nivelaciju cena za čips nije izvršila jer je tog dana imala problema sa bar kod čitačem koji nije radio i zaboravila je da promeni cene na čipsu u izlogu, što je uočeno od strane supervizora i zbog toga je pisala izjavu. Dana 18.3.2012. godine oko 08,00 časova nestalo joj je sitnog novca, kada je došla jedna mušterija kojoj nije imala da usitni 1.000,00 dinara, zbog čega se mušterija razbesnela i udarila novinama u staklo i razbila ga.

Polazeći od ovako utvrđepog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje zaključivši da je tužilja prouzrokovala donošenje odluke o prestanku radnog odnosa i da je tuženi pravilno utvrdio njenu odgovornost. Prvostepeni sud je našao da postoji otkazni razlog, budući da je prilikom obilaska maloprodajnog objekta utvrđeno da nedostaje jedna paklica „...“, da je tužilja prodala navedene cigare bez izdavanja računa i evidentiranja na POST terminalu, a što je bila dužna da učini jer je i bez bar kod čitača bilo moguće robi evidentirati i izdati račun. Takođe, tužilja nije izvršila nivelaciju cena za čips, iako je aneksom ugovora o radu prihvatila da svaki izloženi artikal marikara i da vodi računa o tačnosti cene. U vezi povrede radne obaveze da je dana 18.3.2012. godine tužilja došla u sukob sa potrošačem koji je gađao novinama zbog toga što nije imala da mu vrati sitan novac, prvostepeni sud nalazi da tuženi nije dokazao da je prekršena odredba prema kojoj je kao prodavac tužilja obavezna da bude ljubazna i uslužna prema kupcima, imajući u vidu da je tužilja telefonskim putem obavestila BB, da je razbijeno staklo od šubera. Sud ni ponašanje tužilje da potrošaču koji je tražio „....“ nije ponudila zamenu na adekvatan pačin, ne smatra povredom radne obaveze jer bi ponašajući se na taj način vršila nasrtljivu poslovnu praksu za koju ne može biti odgovorna. Kako je prilikom otkaza utovora o radu zaposlenom, dovoljno postojanje i samo jedne povrede koja je predviđena kao otkazni razlog da bi odluka poslodavca bila zakonita, nezavisno od postojanja ostalih povreda koje su zaposlenom stavljene na teret, osporeno rešenje o otkazu je zakonito jer je tužilja svojom krivicom učinila naznačene povrede utvrđene aneksom ugovora o radu. Ceneći srazmeru učinjene sve povrede i izrečene sankcije, prvostepeni sud je našao da nisu postojale olakšavajuće okolnosti na strani tužilje.

Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i zaključio da prvostepeni sud donoseći presudu pravilno primenio materijalno pravo te je ocenio da žalba tužilje nije osnovana i iz kojih razloga.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da je tužilji primenom navedenih odredaba zakonito otkazan ugovor o radu, jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“,24/05, 61/05, 54/09) važećeg u vreme donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Da bi se primenio ovaj otkazni razlog potrebno je da povreda radne obaveze bude utvrđena opštim aktom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu i da postoji krivica zaposlenog za učinjenu povredu.

U konkretnom slučaju, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog zbog povrede radne obaveze iz tačke 2 stav 1 podtačka 17, 28, 29 i 31 i iz tačke 9 stav 1 podtačka 6, a u vezi sa tačkom 2 stav 1 aneksa ugovora o radu od 08.11.2011. godine, a na koje odredbe se tuženi pozvao u otkaznom rešenju i pojedine sadržinski naveo. Međutim, nižestepeni sudovi u postupku za ocenu zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu nisu utvrdili sadržinu aneksa ugovora o radu od 08.11.2011. godine, odnosno nisu pouzdano utvrdili šta je navedenim odredbama aneksa predviđeno kao povreda radne obaveze zbog koje se zaposlenom može otkazati ugovor o radu.

Takođe, u smislu citirane odredbe Zakona o radu, povreda radne obaveze sankcionisana je otkazom ugovora o radu ako ju je zaposleni učinio svojom krivicom, što znači da je postojanje krivice zaposlenog uslov za davanje otkaza ugovora o radu, s tim što za otkaz ugovora o radu nije dovoljan svaki stepen krivice, već je potrebno da je zaposleni izvršio povredu radne obaveze namerno ili iz krajnje nepažnje. Stvarna zabluda isključuje krivicu i postoji kad zaposleni učini povredu radne obaveze u pogrešnom uverenju da postoje okolnosti prema kojima bi, ako bi te okolnosti stvarno postojale, preduzeta radnja bila dopuštena. U konkretnom slučaju, iz iskaza tužilje proizlazi da je pakla cigareta za koju je utvrđeno da je manjak prodata i naplaćena, da je za šifru za navedenu paklicu tužilja pitala kolege prodavce, ali da se ukucana šifra odnosila na drugu vrstu cigareta, te nižestepeni sudovi nisu na pouzdan način utvrdili činjenicu da li je u konkretnom slučaju došlo do greške u kucanju šifre zbog čega se prikazao manjak jedne pakle cigareta „...“, a višak pakle cigareta druge vrste i da li je tužilja postupila u skladu sa ustaljenom praksom kod tužene kada je za šifru proizvoda pitala kolege, a imajući u vidu i iskaze svedoka GG i DD, koji su naveli da u situaciji kada ne mogu da pronađu šifre jer bar kod čitač ne radi, pozovu kolege iz drugog prodajnog objekta da im pročitaju šifru, jer je to brži način nego da šifru traži na POST terminalu. Dakle, kao odlučna činjenica da je tužilja učinila povredu radne obaveze od značaja je psihički odnos tužilje prema povredi radne obaveze i njenim posledicama, te je potrebno utvrditi da li, kod svih okolnosti koje su dovele do povrede radne obaveze koje su stavljene na teret, u postupanju tužilje postoje razlozi za isključenje krivice.

Kako zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje u pogledu navedenih okolnosti, koje su od značaja za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu, nije potpuno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe izložene u ovom rešenju i tačno utvrditi šta je sadržina odredbi aneksa ugovora o radu na koje se tuženi pozvao u svom rešenju, odnosno šta je navedenim aneksom utvrđeno kao povreda radnih obaveza zbog kojih je tužilji otkazan ugovor o radu, te će ponovo ceniti da li se u radnjama tužilje stiču obeležja povreda radnih obaveza utvrđenih navedenim aneksom i ispitati da li je tužilja pogrešno smatrala da je preduzimanje radnji zbog kojih joj je otkazan ugovor o radu bilo dopušteno, pri čemu će imati u vidu da je, u smislu člana 9. Konvencije MOR-a 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, teret dokazivanja da postoji valjan razlog za prestanak radnog odnosa na poslodavcu, nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, s obzirom da ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416.stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić