Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14) i ocenio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 12. istog zakona, na koju se revizijom neosnovano ukazuje. Pobijana presuda je jasna, potpuna i neprotivrečna, sadrži razloge o bitnim činjenicama, a navedeni razlozi saglasni su stanju u spisima i izvedenim dokazima, pa presuda nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom nižestepenim presudama, tužilja je bila na osnovu ugovora o radu od 29.08.2003. godine bila zaposlena kod tužene na neodređeno vreme, a aneksom ugovora o radu od 01.12.2009. godine raspoređena je u organizacionoj jedinici Ekspozitura B., na poslovima samostalnog referenta za proizvode za stanovništvo. Zbog potrebe procesa rada i organizacije poslova, kao i radi boljeg korišćenja radnih sposobnosti i kapaciteta tužilje, tužilja je aneksom ugovora o radu broj 01.1-550-HR od 23.05.2011. godine raspoređena u organizacionu jedinicu tuženog Filijala Z.c., na istovetne poslove samostalnog referenta za proizvode za stanovništvo. Upravni odbor tužene je 24.06.2011. godine doneo Predlog programa rešavanja viška zaposlenih, kojim su utvrđeni vrsta, obim i efekat tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena u banci, razlozi prestanka potrebe za radom zaposlenih, ukupan broj zaposlenih kod poslodavca, broj, kvalifikaciona struktura, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslovi koje obavljaju, mere za rešavanje viška zaposlenih, sredstva za rešavanje njihovog socijalno- ekonomskog položaja i rok u kome će se dati otkaz ugovora o radu. Članom 3. Predloga programa konstatovano je da su odlukama Izvršnog odbora tužene zatvoreni, odnosno da se nalaze u procesu zatvaranja neprofitabilni organizacioni delovi tužene banke, a između ostalih i Filijala Z. c., a članom 5. Predloga da je kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih i gašenje radnog mesta, odnosno organizacionog dela tužene. Predlog Programa rešavanja viška zaposlenih dostavljen je Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Konferenciji sindikalnih organizacija tužene, koje su dale svoje mišljenje. Izvršni odbor tužene je potom 06.07.2011. godine doneo Odluku o sprovođenju Predloga programa rešavanja viška zaposlenih, kao i Odluku o izmeni Odluke o definisanju organizacionih delova kojom je predviđeno da se gasi i Filijala Z.c., u kojoj je tužilja radila. Tužena banka je 20.07.2011. godine donela Program rešavanja viška zaposlenih, sa konačnom listom viška zaposlenih na kojoj se, pod rednim brojem 102., nalazila i tužilja. Članom 3. navedenog Programa predviđeno je da su Odlukom Izvršnog odbora o izmeni Odluke o definisanju organizacionih jedinica zatvoreni neprofitabilni organizacioni delovi, između ostalog i Filijala Z,c.. Rešenjem tužene od 05.09.2011. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređena (samostalni referent za proizvode za stanovništvo, Filijala Z.c.). Tužilji je isplaćena otpremnina u iznosu od 643.742,58 dinara, a radni odnos joj je prestao zaključno sa 09.09.2011. godine. Tužilja ima IV stepen školske spreme –gimnaziju i 31 godinu radnog staža.

U vreme kada je tužilja aneksom ugovora o radu od 23.05.2011. godine raspoređena u Filijalu Z.c., Ž.K., koja je prethodno radila u navedenoj filijali, je aneksom ugovora o radu zaključenim istog dana 23.05.2011. godine iz organizacionog dela tužene Filijala Z.c. raspoređena u Ekspozituru B. (u kojoj je tužena radila do 23.05.2011. godine), ali na poslove saradnika za usluge klijentima VII, dok je Z.A., (koja je u vreme tužiljinog premeštaja u Filijali Z.c., kao diplomirani ekonomista u istoj filijali obavljala poslove saradnika za usluge klijentima), aneksom ugovora o radu od 11.08.2011. godine iz ove filijale raspoređena na poslove višeg samostalnog referenta za proizvode za stanovništvo u Ekspozituri Z. …. Tužilja je dobrovoljno prihvatila ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu i potpisivanjem aneksa se složila sa premeštajem u drugo mesto rada. U vreme zaključenja aneksa tužilji nije bilo poznato da će Filijala Z.c., u koju je navedenim aneksom raspoređena, naknadno biti ugašena kao neprofitabilni organizacioni deo tužene.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo sadržano u odredbama čl. 153, 154, 155, 158. i člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05 sa izmenama i dopunama), odbijanjem tužbenog zahteva tužilje, pri čemu su za svoje odluke nižestepeni sudovi dali jasne i potpune razloge, koje kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Suprotno navodima revidenta, postupak utvrđivanja viška zaposlenih koji je prethodio donošenju pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu sproveden je u skladu sa odredbama Zakona o radu (član 153.-158 Zakona), donošenjem Odluke o izmeni Odluke o definisanju organizacionih delova od 06.07.2011. godine i Programa za rešavanje viška zaposlenih od 20.07.2011. godine sa konačnom listom viška zaposlenih, a kojima je ugašena filijala u kojoj je tužilja radila, kao i radno mesto samostalnog referenta za proizvode za stanovništvo, na koje je tužilja bila raspoređena. Tužilji je otkazan ugovor o radu jer jer je usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca prestala potreba za obavljanjem poslova koje je tužilja obavljala, što predstavlja opravdan razlog za otkaz, u smislu odredbe člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, pa je pobijano rešenje zakonito. Neosnovano se revizijom ukazuje da je rešenje o prestanku radnog odnosa nezakonito, jer tužena nije sprovela ocenjivanje zaposlenih kroz utvrđene kriterijume prilikom proglašavanja tužilje za višak zaposlenih, imajući u vidu da se ovi kriterijumi primenjuju samo u situaciji kada dolazi do smanjenja broja izvršilaca na istom mestu, ali ne i u slučajevima kada su tužiljino radno mesto, kao i filijala kao organizacioni deo tužene u kojoj je tužilja radila, ugašeni. Nižestepeni sudovi stoga pravilno zaključuju da je u konkretnom slučaju postupak oglašavanja tužilje viškom zaposlenih sproveden je u zakonitom postupku, pravilnom primenom kriterijuma za utvrđivanje statusa zaposlenih, pa je pobijanim rešenjem tužilji zakonito otkazan ugovor o radu, a tužena nije u obavezi da tužilju vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane drugostepene presude, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu člana 405. stav 2. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da se revizijom ponavljaju žalbeni navodi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava, niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljene protiv drugostepene presude u delu kojim je pravnosnažno odbijen zahtev da se utvrdi da aneks ugovora o radu od 23.05.2011. godine ne proizvodi pravno dejstvo, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 439. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 439. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Imajući u vidu da je tužbenim zahtevom u navedenom delu tužilja pobijala aneks ugovora o radu kojim je premeštena u drugo mesto rada kod istog poslodavca i da predmet spora nije postojanje, zasnivanje i prestanak radnog odnosa, revizija u navedenom delu nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.