Protiv drugostepene presude tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i stav 2. tačka 9. ZPP na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti povrede postupka propisane odredbom člana 374. stav 2. ZPP, jer presuda nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati, a dati razlozi su jasni i neprotivurečni.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac se nalazio u radnom odnosu kod tužene na poslovima doktora medicine, specijaliste ortopedije i traumatologije po zaključenom ugovoru o radu od 01.06.2012.godine, radi obavljanja poslova lekara specijaliste, na Odeljenju za ortopediju, Službe za hirurgiju, Sektora hirurške grane medicine Opšte bolnice S.. Rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Subotici Poslovni broj Ki 50/13 od 25.05.2013.godine protiv tužioca je određeno sprovođenje istrage zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo primanja mita iz člana 367. stav 6. a u vezi sa stavom 2. Krivičnog zakonika, i određen mu pritvor. Rešenjem tužene od 27.05.2013.godine tužilac je privremeno udaljen sa rada sa danom 25.05.2013.godine dok traje pritvor, a koje je primio u Okružnom zatvoru Subotica dana 06.06.2013.godine. Tuženi je dana 06.06.2013.godine dostavio tužiocu upozorenje zbog postojanje razloga za otkaz ugovora o radu na osnovu člana 179. tačka 2. i člana 180. Zakona o radu, jer je svojom krivicom izvršio povredu radne obaveze predviđene tačkom 19. podtačka 17. Ugovora o radu, odnosno povredu predviđenu članom 115. stav 1. tačka 17. Kolektivnog ugovora Opšte bolnice S.. Izjašnjenje na upozorenje dostavio je tuženom u kome je naveo da se nalazi u pritvoru i da ne može detaljnije da se izjasni na upozorenje, i da nije zahtevao novčane iznose radi obavljanja operacije. Predložio je prekid postupka do njegovog izlaska iz pritvora kako bi adekvatno mogao da pripremi svoju odbranu i da se udalji sa radnog mesta dok traje pritvor; da mu nisu dostavljene izjave pacijenata i trećeg lica na koje se tužena poziva da bi mogao da se izjasni o navedenim izjavama kao i o kojoj bolesti se radi kod predmetnih pacijenata. Tužena je dana 15.07.2013.godine donela rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu broj 51-464 od 15.07.2013.godine, zato što je dana 05.02.2013.godine pre podne u bolničkoj sobi Službe za hirurgiju, Opšte bolnice S. od pacijentkinje B.E. rođene …. godine iz M., zahtevao da mu plati 920 evra za operaciju ugradnje proteze kuka; što je dana 05.02.2013.godine pre podne u Službi za hirurgiju Opšte bolnice S. od Š.E. iz M., rođake pacijentkinje B.E. iz M. zahtevao da mu plati 920 evra da bi njegovu tetku B.E. operisao i ugradio joj protezu kuka; što je dana 22.05.2013.godine pre podne u Službi za hirurgiju Opšte bolnice S. od J.A. iz S., sina pacijentkinje J.J. iz H. zahtevao da mu plati 920 evra da bi operisao i ugradio protezu kuka njegovoj majci J.J., čime je svojom krivicom izvršio povredu radne obaveze predviđene tačkom 19. podtačka 17. Ugovora o radu broj 51M296 od 01.06.2012.godine, odnosno svojom krivicom izvršio povredu predviđenu članom 115. stav 1. tačka 17 Kolektivnog ugovora tužene te da mu radni odnos prestaje danom uručenja rešenja. U rešenju o otkazu ugovora o radu navedeno je da je na osnovu izjave pacijentkinje B.E. utvrđeno da je tužilac od nje zahtevao da mu platu 920 evra za operaciju ugradnje proteze kuka, da je na osnovu prijave rođaka Š.E. utvrdio da je od njega zahtevao da mu plati 920 evra da bi njegovu tetku operisao i ugradio protezu veštačkog kuka, kao i na osnovu izjave J.A. utvrdio da je tužilac od ovog lica tražio isplati 920 evra da bi pacijantkinju, odnosno njegovu majku operisao i ugradio joj veštački kuk. Pri tom tužena je odbila zahtev tužioca za prekid postupka do njegovog izlaska iz pritvora, koji je zahtevao radi pripreme svoje odbrane.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo odredbu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005 ... 32/2013) i odredbe člana 115. stav 1. tačka 17. Kolektivnog ugovora tužene i tačku 19 podtačka 17. Ugovora o radu kada je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad na poslove koje je obavljao kod tužene (lekara specijaliste ortopedije na Odeljenju za ortopediju, Službe za hirurgiju, Sektora hirurške grane medicine Opšte bolnice S.). U skladu navedenim odredbama Zakona o radu i Kolektivnog ugovora tuženog, pravilno je tužena tužiocu otkazala ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze, s obzirom da zahtevanje ili primanje mita ili druge materijalne koristi ili druge pogodnosti za radnje na radu i u vezi sa radom Kolektivnim ugovorom tužene i Ugovorom o radu, sankcionisana je kao teža povreda radne obaveze zbog koje zaposlenom se otkazuje ugovor o radu. U konkretnom slučaju prilikom utvrđivanja odgovornosti tužioca, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, odnosno da je zahtevao isplatu iznosa od 920 evra za vršenje operacije ugradnje veštačkog kuka, koje izvršenje radnje ukazuje na postojanje odgovornosti tužioca, zbog koje je pravilno tužiocu rešenjem tužene otkazan ugovor o radu. U ovom slučaju nije bilo potrebno utvrđivanje postojanja odgovornosti tužioca za učinjeno krivično delo primanje mita iz člana 367. KZ RS, jer otkaz ugovora o radu tužioca nije uslovljen postojanjem pravnosnažne osuđujuće sudske presude, jer tužiocu nije otkazan ugovor o radu na osnovu odredbe člana 179. stav 1. tačka 4. Zakona o radu u kom slučaju bi se odgovornost tužioca mogla utvrđivati samo na osnovu pravnosnažne krivične presude. To ovde nije slučaj, jer je tužiocu otkazan ugovor o radu na osnovu odredbe člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, a u vezi sa odredbom člana 115. stav 1. tačka 17. i u vezi tačke 19. podtačka 17. Ugovora o radu, zaključenog između tužioca i tužene, zbog izvršenja povrede radne obaveze krivicom zaposlenog koja se sastoji u zahtevanju ili primanju mita ili druge materijalne koristi ili druge pogodnosti za radnje na radu i u vezi sa radom, pa kod utvrđene odgovornosti tužioca za navedenu povredu radne obaveze, nisu postojali uslovi za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu zbog čega je pravilno pobijanom presudom odbijen tužbeni zahtev tužioca za poništaj istog kao nezakonitog.

Pravilna je i odluka u delu o troškovima postupka, jer je u tom delu doneta pravilnom primenom odredbe člana 165. ZPP.

Kako je revizija tužioca odbijena, to tužiocu ne pripadaju ni troškovi revizijskog postupka.

Sa izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni navodi koje drugostepeni sud pravilno ocenio i detaljno obrazložio, te se daljim obrazlaganjem ne bi postiglo novo tumačenje prava.

Predsednik veća - sudija

Snežana Andrejević,s.r.