U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Dragica Brkić i Aleksandar Veselinović, advokati iz ..., protiv tuženog BB, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1776/18 od 14.11.2018. godine, u sednici održanoj 04.12.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1776/18 od 14.11.2018. godine, tako što se ODBIJA žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 645/18 od 25.04.2018. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 234.744,00 dinara u roku od osam dana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 645/18 od 25.04.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužba tužioca u delu isplate zarade iz dobiti za 2011. i 2012. godinu povučena, pa je postupak u tom delu obustavljen. Stavom drugim izreke, tužbeni zahtev tužilje je usvojen i obavezan tuženi da joj isplati na ime manje isplaćene zarade u 2011. i 2012. godini iznose sa kamatom bliže opisane u tom delu izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1776/18 od 14.11.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, a žalba tuženog usvojena i preinačena prvostepena presuda u stavovima 2, 3. i 4. izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog od 01.06.2006. godine. Radni odnos joj je prestao sporazumom o prestanku radnog odnosa od 06.08.2012. godine. Tuženi je tužilji isplatio otpremninu u ukupnom iznosu od 580.523,50 dinara bruto umanjena za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog. Vlada Republike Srbije, tuženi, reprezentativni sindikati kod tuženog i reprezentativni sindikati na nivou Republike Srbije su 17.06.2008.godine zaključili su Socijalni program za BB Članom 9. ovog programa, tuženi se obavezao da odmah nakon preuzimanja BB izvrši jednokratno i trajno povećanje zarada zaposlenih u visini od 15% u odnosu na mesec koji je prethodio preuzimanju uz obavezu da tako utvrđene zarade ubuduće usklađuje sa indeksom troškova života uz realan rast u skladu sa rezultatima poslovanja i rastom bruto društvenog proizvoda u periodu važenja Socijalnog programa (17.06.2008. do 31.12.2012. godine). Tuženi se po članu 10. obavezao da se realna vrednost zarada zaposlenih koje su utvrđene članom 9. ne smanjuje. Preuzimanje BB izvršeno je 11.02.2009. godine. Tuženi je svim zaposlenima, osim menadžerima I i II grupe isplatio jednokratni dodatak na zaradu od 15% za mesec april 2009. godine na osnovu Odluke od 30.04.2009. godine, kojom je predviđena navedena isplata utvrđena članom 42. Kolektivnog ugovora tuženog. U narednom periodu pa do 31.12.2012. godine uvećanje od 15% nije isplaćivano. Na osnovu nalaza veštaka utvrđena je visina razlike između zarade koja je tužiocima isplaćena i uvećane zarade za 15% koja bi tužiocima pripala u traženom periodu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilje osnovan nalazeći da je bez značaja za odluku činjenica da je tuženi za april mesec o čemu je doneo posebnu odluku, a zatim u narednom periodu nakon aprila 2009. godine uvećao osnovnu zaradu zaposlenih pa je tužilji u procentima koji odgovaraju kretanju indeksa troškova života u 2009. godini odnosno indeksa potrošačkih cena u 2011, 2012. i 2013. godini o čemu je donosio posebne odluke, kao i činjenica da tuženi u skladu sa rezultatima poslovanja zaposlenima pa i tužilji izvršio isplate na ime premija na osnovu Pravilnika o isplati premije iz 2009. godine, a potom kasnije na osnovu opšteg standarda društva – kvartalni i godišnji bonusi (premije) isplaćujući zaradu tužilji u celom spornom periodu u skladu sa zaključenim ugovorom o radu, odredbama važećeg KU i odgovarajućim opštim aktima društva koje isplate su veće u odnosu na razliku od 15% tražene osnovne zarade tužilje.

Suprotno, po oceni drugostepenog suda navedeni socijalni program ne predstavlja neposredan i autonoman izvor prava za zaposlene već samo nameće obaveze kupcu da u cilju realizacije zacrtanih ciljeva privatizacije tuženog BB preduzme odgovarajuće mere da se isti ciljevi tokom trajanja i realiziju.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Socijalni program za BB zaključen je na osnovu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti ... privrede, Protokola o osnovnim uslovima kupovine od strane VV akcije kompanije BB, koje čine 51% osnivačkog kapitala, kao i Kolektivnog ugovora za BB. Potpisnici ovog akta su: u ime Vlade Republike Srbije – Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, u ime Društva za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet ... i istraživanje i proizvodnju ... BB – predsednik Upravnog odbora i Generalni direktor, reprezentativni sindikati kod poslodavca: Jedinstvena sindikalna organizacija BB i Jedinstvena sindikalna organizacija BB1, reprezentativni sindikati na nivou Republike Srbije i grane: Samostalni sindikat radnika ... Srbije i Sindikat ... - ... .

Imajući u vidu učesnike (potpisnike), vreme njegovog trajanja (tri godine-do 31.12.2012.godine), a naročito sadržinu Programa (definisanje delatnosti, kotiranje akcija, preuzimanje akcija, zaštita radnog odnosa, zaštita ekonomskog i socijalnog položaja zaposlenih, standard zaposlenih, višak zaposlenih, procenat uvećanja zarade), Socijali program se može upodobiti Kolektivnom ugovoru iz člana 247. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05) u vezi člana 240. Zakona o radu, jer se njime uređuju prava i obaveze iz radnog odnosa. Po članu 256. istog zakona, opšti i poseban Kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zaključivanja Kolektivnog ugovora članovi udruženja poslodavaca- učesnika Kolektivnog ugovora.

Bez obzira na naziv akta (pogrešno obeležavanje ne škodi), ovako zaključeni Socijalni program ima karakter opšteg akta-Kolektivnog ugovora koji je tuženi prvobitno priznao ispunjavajući ga (a takvo određenje dali su i njegovi potpisnici u članu 6. stav 2.) i primenjuje se neposredno. Imajući u vidu da je poslodavac u ovako potpisanom aktu predvideo povećanje zarada zaposlenih jednokratno i trajno i da svoju obavezu nije ispunio (osim za jedan mesec), tužilja osnovano potražuje isplatu razlike u zaradi. Ovo potraživanje predstavlja razliku između isplaćene zarade po aneksima ugovora o radu i zarade koja bi joj pripala po zaključenom Socijalnom programu i zastareva za tri godine (član 196. Zakona o radu).

Kako je Vrhovni kasacioni sud preinačio drugostepenu presudu, to je na osnovu člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučio o svim troškovima postupka, pa je obavezao tuženog da tužilji nadoknadi troškove u ukupnom iznosu od 234.744,00 dinara, u roku od 8 dana. Troškovi postupka se odnose na sastav tužbe u iznosu od 6.000,00 dinara, sastav tri podneska od po 6.000,00 dinara (18.000,00 dinara), pristup na šest održanih ročišta po 7.500,00 dinara (45.000,00 dinara), pristup na tri ročišta koja nisu održana po 4.500,00 dinara (13.500,00 dinara), za sastav žalbe 12.000,00 dinara i revizije 24.000,00 dinara (36.000,00 dinara), na osnovu tarifnog broja 13,15. i 16. Tarife o nagrama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12). Kao i troškove sudske takse na tužbu iznos od 3.820,00 dinara, za prvostepenu presudu, za žalbu i za drugostepenu presudu po 12.053,00 dinara, za reviziju 24.106,00 dinara i za revizijsku presudu 36.159,00 dinara prema tarifnom broju 1. tačka 1. i 5, tarifnom broju 2. tačka 1. i 11. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 28/94... 106/15) i troškove veštačenja u iznosu od 16.000,00 dinara. Odluka o troškovima parničnog postupka je doneta u skladu sa uspehom u sporu, a na osnovu člana 153. stav 1, 154. i 163, te 165. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić